Branislav Nušić ponavljao je razred zbog istorije: Ispostavilo se da je znao više od svog profesora

"Ko je nadležan da meni nadoknadi taj gubitak godine dana, koji mi je nanet time što država u svoje vreme, nije znala svoju sopstvenu istoriju?"

Branislav Nušić ponavljao je razred zbog istorije......pao je na ispitu jer je pobrkao vreme pogibije cara Uroša. Ispostaviće se da je znao malo više od svog profesora.

Preporučujemo

Po Nušiću Uroš je umro nakon Maričke bitke, ali je profesor na takav odgovor poludeo i upitao ga da li mu je poznato da je Vukašin ubio Uroša. Nakon što je Nušić odgovorio da mu je to poznato, profesor ga upita:

- Kako je onda mogao potegnuti mrtav sa Marice i ubiti Uroša?

Tada ga je profesor ostavio na popravni, ali je Nušić na popravnom opet rekao kako je Uroša Vukašin ubio ALI dva puta: jednom pre a jednom posle Maričke bitke. Zbog toga je pao godinu, piše Radioaktivni komarac.

Ipak, kasnije, nakon što je završio školu istoričari stvarno utvrdiše da je Uroš umro nakon Maričke bitke pa Nušić u autobiografiji postavlja pitanje:

- Ko je nadležan da meni nadoknadi taj gubitak godine dana, koji mi je nanet time što država u svoje vreme, nije znala svoju sopstvenu istoriju?

Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam štaviše da bih mogao budućoj Srbiji korisno da poslužim

Njegov sin Strahinja Ban bio je takođe deo stvaranja istorije, poginuo je u Prvom svetskom ratu, imao je samo 19 godina, bio je jedan od 1300 kaplara. U mnogome je podsećao na svog oca, a ostala su i pisma koje je sa fronta slao voljenoj devojci i porodici.

Kad se prijavio otac ga savetuje da malo pričeka, a Strahinja pita Branislava:

- Kojim pravom odvraćaš mene kada si tuđu decu 1908. upisivao u dobrovoljce?

I bez premišljanja prijavljuje se kao dobrovoljac. Bio je ranjen, pa je vraćen u Skoplje, ali zahteva da se vrati na front. Te 1915. godine bio je teško ranjen u borbi kod Požarevca, a pismo mu je nađeno u džepu od šinjela:

- Dragi Ago, ne žali za mene. Ja sam bio na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih naših ideala koje smo svi mi tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam štaviše da bih mogao budućoj Srbiji korisno da poslužim, ali, takva je sudbina. Deda, mama i ti oprostite mi. Gitu i Mimu pozdravi. Tvoj sin Ban".

Na poleđini koverta, bilo je napisano: "Molim onoga, koji me nađe mrtvog, da ovo pismo neizostavno preda adresatu."

Vest o smrti voljenog sina potpuno je slomila Nušića, koji dugo posle toga nije izlazio iz kuće niti pisao komedije.

(Telegraf.rs)