Da li kultni "Farenhajt 451" govori o cenzuri, ili o tome da televizija ljude pretvara u robote?

"Toliko vas napune bespotrebnim informacijama da se osećate prepunim..."

Čak i oni koji nikada nisu pročitali Farenhajt 451 Reja Bredberija znaju da je roman žigošuća optužnica protiv cenzure koju sprovodi vlada. Ili bar tako mislimo jer o čemu drugom bi mogla govoriti priča o distopijskoj budućnosti u kojoj je Amerika zabranila knjig, spaljujući ih?

Preporučujemo

Ispostavlja se da je sam Bredberi imao druge poglede na značenje svog bestselera i u toku poslednjih godina svog života pokušavao je da javno ispravi preovlađujuće, i prema njegovom mišljenju, pogrešno tumačenje, piše Open Culture.

- Farenhajt 451 nije priča o cenzuri vlasti - Ejmi I. Bojl je prenela autorove reči 2007. godine za Los Angeles Weekly, prenosi Laguna.

- Niti je bio odgovor na senatora Džozefa Mekartija čije su istrage već ulile strah i ugasile kreativnost hiljada ljudi.

Pre svega, želeo je da svojim romanom iz 1953. godine donese "priču o tome kako televizija ubija interesovanje za čitanje književnosti". Kako je sam rekao: Reč je o ljudima koje televizija pretvara u morone. Džonsonova takođe citira autorov opis televizije kao medijuma koji "vam daje podatke o Napoleonu, ali ne i ko je on bio", šireći time "faktoide" umesto znanja. Toliko vas napune bespotrebnim informacijama da se osećate prepunim.

Takođe, nije voleo ni radio: samo dve godine pre Farenhajta 451, Bredberi je pisao svom kolegi Ričardu Matisonu tugujući zbog njegovog doprinosa "našem rastućem nedostatku pažnje" i stvaranju "skakutavog iskustva" koje "čini da ljudima, uključujući i mene samog, postane gotovo nemoguće da sednu i udube se u neki roman".

Za odbacivanje čitanja, koje je istraživao u knjizi, nije krivio državu već ljude navučene na zabavu kao na opijate – "demokratsko društvo čija se raznovrsna populacija okrenula protiv knjiga: belci odbacuju Čiča Tominu kolibu, a crnci ne odobravaju Malog Sambu", što dovodi do rasprostranjene cenzure, a na kraju, i do spaljivanja svakog materijala za čitanje.

Ali, njegove knjige se i dalje suočavaju sa preprekama, a čak je i FBI držao oko na Bredberiju i njegovom žanru.

- Neprestano dobijam pisma od nastavnika koji mi govore da su moje knjige trajno zabranjene - rekao je jednom Bredberi. - Kažem im da ne brinu o tome i da vrate knjige na police. Vi ih vraćajte, oni će ih skidati i na kraju ćete pobediti.

Autori ne mogu mnogo da pomognu u ovakvim situacijama, pa ni Bredberi, ali je on tim ljudima koji su mu pisali uvek odgovarao na isti način:

- Radite svoj posao. Vi ste bibliotekar. Vi ste nastavnik. Budite čvrsti i pobedićete.

I uvek pobede...

(Telegraf.rs)