Bio je opčinjen njegovom ljubavlju prema Lenki: Pesma koju je Branko Miljković posvetio Lazi Kostiću

Miljković saoseća sa bolom Laze Kostića, veliča ga i čuva nadu da će ga pesma sačuvati od zaborava, pa i od same smrti

Branko Miljković je u svojoj zbirci pesama Uzalud je budim jedan ciklus posvetio pesnicima kojima se divio. U zbirci, ciklus je drugi po redu i zove se Sedam mrtvih pesnika, a Miljković je po jednu pesmu posvetio svima koje je cenio, budući da su mu bili slični po tematici i motivima.

Preporučujemo

Tu se ubrajaju: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.

Pesma Laza Kostić je treća u nizu i predstavlja izvestan produžetak možda najlepše pesme u srpskoj poeziji Santa Maria della Salute Laze Kostića. Miljkovića je opčinila neostvarena ljubav između Laze Kostića i Lenke Dunđerski.

Prvim stihom pesme Da li ćemo je naći u povratku noći saopštava nam da se vratio unazad epohi romantizma i da će zajedno sa Lazom u tami i ništavilu tražiti vilu neviđene lepote. Miljković saoseća sa bolom Laze Kostića, veliča ga i čuva nadu da će ga pesma sačuvati od zaborava, pa i od same smrti, piše Kultiviši se.

Potom se u narednim stihovima opet vraća svojoj epohi: Koji su predeli u tvome srcu sada? Silno želi da zna da li je Laza napokon spokojan i da li su izbrisane mračne nade, jer sada su u praznoj pustinji svetlosti rasute, a u dvostrukoj tišini je slepe oči slute...

Laza Kostić - Branko Miljković

Oprosti, majko sveta, oprosti,

što naših gora požalih bor.

Da li ćemo je naći u povratku noći

u povratku cveta u povratku sna i gora

na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu

nemoći

od naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenila

mora

Lice svih doba u očekivanju vatre da l će moći

da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora

Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći

O pusti žali i žalosna mora

Koji su predeli u tvome srcu sada?

Mrtva je a negde još traje dan, o laste

Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada

U pustinji si što u praznoj svetlosti raste

dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute

Santa Maria della Salute

(Telegraf.rs)