"Kao junak da se doma vratim": Potresna pesma o srpskom momčetu koje od kuće odlazi u rat

Branko Radičević je preminuo na današnji dan 1853. u Beču, u 29. godini...

U svom kratkom životu, Branko Radičević je uspeo da nam podari pesme koje su sastavni deo školskog gradiva decenijama unazad.

Preporučujemo

Već smo pisali o tome kako je njegova "Pevam danju, pevam noću", čuveni hit Zdravka Čolića, zapravo pesma koju je Branko posvetio Vukovoj ćerki, Mini Karadžić, u koju je bio zaljubljen.

Ovom prilikom prenosimo njegovu ne toliko poznatu, ali potresnu, "Srpsko momče", koja govori o deci koja se odvajaju od roditeljskog doma odlazeći u neizvesnost i surovost rata.

Branko Radičević je preminuo na današnji dan 1853. u Beču, u 29. godini.

Sahranjen je na brdu Stražilovo, iznad Sremskih Karlovaca, gde i danas počiva...

Srpsko momče - Branko Radičević

Ti svilenoruno idi stado,

Kao pre te nemam više rado,

Nemam glase tanke vrule jasne,

Klepetuše nemam rado glasne,

Niti vrela lako žuborenje,

Ni cvetića miljano cvatenje,

Niti oću s vukom biti boje —

Ovo, brate mlađi, nek je tvoje.

Kroz oblak prašni dino konji vrište,

Puščana zrna naokolo pište,

Di oštri mači plamenito zveče,

Moj otac napred silno vraga seče —

Onamo ići taki njemu oću,

Slobode vraga biti mu pomoću.

Nemoj plakat, draga mati mila,

Jer u meni leži divna sila,

Krepko srce, noge, ruke zdrave,

Idem, mati, da naberem slave,

Idem, mati, s vragom da se bijem,

Dušmanina zlobnu krvcu lijem.

Vrazi sužnu domovinu tlače,

Čujde, mati, kako ona plače!

Oću bome odrešit joj uze,

Otrti joj teške bede suze —

Oću ići u slobode boj,

Makar život izgubio moj!

Eno četa braće amo stiže,

Kako mi se duša silno diže!

Zbogom, mati, zbogom, brate, dragi,

Čuvati me oće Bože blagi.

Idem vragu zlobu da naplatim,

Kao junak da se doma vratim.

(Telegraf.rs)