Ne bi prošli na savremenom tržištu: Kako bi se ovi književni klasici zvali da su objavljeni danas?

Naslovi mnogih knjiga iz ranijih vremena imaju smisla tek kada ih cele pročitate...

Danas naslovi knjiga imaju težnju da budu prilično bukvalni. „Igre gladi“ Suzan Kolins, govore o nizu igara po imenu Igre gladi u toku kojih se takmičari izgladnjuju.

Preporučujemo

Ali nekada, početkom i sredinom 20. veka, pisci su često nazivima svojih priča pravili aluzije na već postojeća dela. Bilo da se radi o metafori ili svesnom navođenju na pogrešan pravac, naslovi mnogih knjiga iz tog perioda imaju smisla tek kada ih cele pročitate.

Uvlaćeči nas u neku vrstu cikličnog putovanja, oni podstiču čitaoca da preispitaju svoj pogled na priču, pre, tokom i pošto je pročitaju. Ili, da kažemo to drugačije, ove knjige imaju prilično zagonetne naslove.

U ovom tekstu ćemo obraditi pojedine književne klasike čiji naslovi danas nikako ne bi prošli, piše Electric Literature, a prenosi Laguna.

Kako bi se zvali da su objavljeni na savremenom ultrabukvalnom tržištu?

Slobodan dan Holdena Kolfilda - Dž. D. Selindžer

Izvorni naslov: „Lovac u žitu“

Roman o sazrevanju u kome tinejdžer pokušava da ostane veran svojoj pravoj prirodi. Šta ovaj roman nije: priča o nekom ko trči unaokolo po polju žita. Postoji bezbroj akademskih tumačenja naslova – uključujući tu i uticaj pesme Roberta Bernsa i metafore o padu iz detinjstva u svet odraslih – ali on svakako nije očigledan opis sadržaja knjige. Ipak, naslov nesumnjivo od samog početka zainteresuje čitaoca, koji o njemu razmišlja sve dok ne završi sa romanom. Njegova moć leži u sposobnosti da zgrabi, drži i igra se sa maštom i načinom razmišljanja čitaoca. Verzija iz 2018. ne bi bila tako umetnička, ali bi zato školarci bili daleko manje zbunjeni.

Čovek u ludnici – Ken Kejsi

Izvorni naslov: „Let iznad kukavičjeg gnezda“

Ponekad je naslov toliko poznat da je lako zaboraviti njegovu neobičnost. Takav je slučaj sa romanom „Let iznad kukavičijeg gnezda“, knjigom lišenom ptica, u letu ili bilo kakvih drugih. Ovde naizgled bezazlen naslov čini završetak knjige tako snažnim i dirljivim. Tek u poslednjih nekoliko poglavlja nam njegovo značenje postaje jasnije, sa pojavom dečje pesmice iz koje je jedan stih uzet za naslov romana. Time kriptičan naziv dobija smisao, omogućavajući čitaocu da pomoću njega prilagodi ili promeni svoj pogled na roman. Bogat višeznačjem, takođe omogućava čitanje reći kukavica (coockoo) kao sleng za ludaka. I naravno, „Let iznad gnezda“, ili drugim rečima bekstvo iz azila, je nešto u čemu (spojler!) Mekmarfi ne uspeva. Naslov čitaoca navodi na pogrešan zaključak, čineći tako kraj romana još potresnijim.

Ali nikada po njemu ne bi mogli da zaključite da je reč o pacijentima u mentalnoj ustanovi, tako da ga danas nikako ne bi upotrebili.

Devojčica u kostimu šunke – Harper Li

Izvorni naslov: „Ubiti pticu rugalicu“

Zanimljiv naslov će vam se urezati u um, tako da ćete knjigu pročitati i upamtiti. Postoji više tumačenja ideje ptice kukavice: s obzirom da „pevaju svim srcem za nas“, one predstavljaju nesebičnost i moralnu čvrstinu likova kao što su Tom Robinson, Atikus ili čak i Skaut. Drugo tumačenje je vezano za Bu Radlija, lika čija ličnost izmiče tumačenju a koga Skaut na kraju knjige poredi sa pticom kukavicom.

Naslov od samog početka upućuje na središnji motiv romana, i sve vreme se pitamo zašto, kako i kada će biti objašnjen. Trenutak kada kažemo: „Aha“, dolazi na kraju, kada Skaut ističe temu priče, objašnjavajući zašto je greh ubiti pticu rugalicu. To je previše dug postupak za 2018. godinu, tako da naša osavremenjena verzija naslova koristi današnji trend upotrebe reči devojka u nazivima knjiga.

Leni ubija zeca – Džon Stajnbek

Izvorni naslov: „O miševima i ljudima“

Naslov može zainteresovati ili obmanuti čitaoce, u zavisnosti od njihovog poznavanja škotske poezije (ili popularnih izraza). Ovo je drugi naslov sa liste koji pozajmljuje stih od Roberta Bernsa: „I najbolji planovi između miševa i ljudi često se izjalove“.

Premda bi mogao privući neke moderne čitaoce svojom nejasnošću i intrigantnošću, čovek se mora pitati da li su Stajnbekovi savremenici znali na šta naslov aludira. Ali ako jesu, naslov nesumnjivo pridonosi atmosferi neizbežne tragičnosti priče – dok čitaoci čekaju da se planovi Lenija i Džordža da se domognu farme i „žive od sala zemlje“, pa, izjalove. Ipak, mi smo zauzeti ljudi. Zašto odmah ne preći na tragediju?

(Telegraf.rs)