Manje znani Tolstoj iz Srbije: Praunuk čuvenog pisca, rođen u Vršcu, uvek je imao dve domovine

Nikita Tolstoj, praunuk čuvenog ruskog pisca, lingvista i proučavalac slovenske kulture, rođen je u Vršcu

Lingvista i proučavalac slovenske kulture Nikita Tolstoj, praunuk ruskog pisca Lava Tolstoja, član više akademija nauka, među njima ruske i srpske, govorio je da je po rođenju građanin Srbije, a po svojim korenima ‒ Rusije. Rođen je u Vršcu, u Kraljevini SHS 1923. godine, preminuo u Moskvi 1996. Izučavao je srpsku kulturu i jezik, održavao naučne kontakte s našim istraživačima i svoje učenike usmeravao prema našoj kulturi, piše Politka.

Preporučujemo

‒ Sada u svetu živi oko 300 potomaka velikog ruskog pisca, a osnovnom granom u rodoslovu Tolstoja smatraju se potomci trojice njegovih unuka Ilije, Olega i Vladimira, koji su između dva rata živeli u Srbiji, nakon Oktobarske revolucije, i koje nazivaju „srpskim Tolstojima”. I Nikitin pradeda Lav Tolstoj, čuveni pisac, bio je član Srpske kraljevske akademije ‒ kaže Ljubinko Radenković, dopisni član SANU, povodom 25 godina od objavljivanja, u Nišu, knjige „Jezik slovenske kulture” Nikite Iljiča Tolstoja.

Većina „srpskih Tolstoja” 2005. posetila je njegov rodni Vršac povodom dodele naziva jedne ulice po imenu ovog slaviste. Tada su u tom gradu, gde postoji Društvo srpsko-ruskog prijateljstva „Nikita Tolstoj”, prvi put bile i njegova supruga i kćerke. Tu je Nikita, sin mornaričkog oficira, završio osnovnu školu i sa porodicom prešao u Beograd, završio Rusko-srpsku gimnaziju, jedno vreme živeo u Novom Bečeju, učestvovao u NOB-u i 1944. pridružio se Crvenoj armiji.

Filologiju je diplomirao u Moskvi i u Beograd ponovo došao 1964. godine.

‒ Jezici i slovenska kultura bili su njegova stalna preokupacija. O tome svedoče i naslovi njegovih dela, izdatih za života i onih koje je supruga Svetlana Tolstoj, posthumno priredila: „Slovenska geografska terminologija”, „Jezik i narodna kultura. Ogledi o slovenskoj mitologiji i etnolingvistici”, „Slovenska leksikologija i semasiologija”, „Ogledi o slovenskoj lingvistici”, „Ogledi o slovenskom paganstvu”. Interesovala ga je istorija slovenskih književnih jezika i slika sveta u slovenskim rečima i frazeologiji, kao i značenje jezika u paganskim obredima ‒ naglašava Radenković, naučni savetnik Balkanološkog instituta.

Nikita Tolstoj, zajedno sa saradnicima, radio je na višetomnom rečniku slovenske duhovne kulture i 1995. pojavljuje se prvi tom tog rečnika pod nazivom „Slovenske starine: etnolingvistički rečnik”. Posle njegove smrti rukovođenje izradom ovog dela preuzela je supruga Svetlana, pa je ono završeno i objavljeno 2012. godine, priča sagovornik.

Nikita Tolstoj zapazio je da se u pojedinim slovenskim oblastima bolje sačuvala narodna kultura nego u drugim i odlučio je da je izuči i opiše.

‒ Jedna od takvih oblasti bilo je Polesje na tromeđi Belorusije, Ukrajine i Rusije. Tri decenije na tom terenu Tolstoj je sa saradnicima prikupljao ogromnu etnolingvističku građu. Od tog rada formiran je Poleski arhiv u Institutu slavistike u Moskvi i nastalo je više knjiga, kao što je četvorotomna „Narodna demonologija Polesja” ili obiman zbornik narodnih bajanja ovog kraja ‒ naglašava Radenković.

Dodaje da je Nikita Tolstoj obnovio stari ruski časopis „Živa starina”, okupivši veliki broj saradnika iz slovenskih zemalja. Jedna sveska časopisa posvećena je srpskoj kulturi i većina saradnika bili su Srbi. Uređivao je i godišnjak „Slovenski i balkanski folklor”. Njegovih učenika sledbenika, „tolstojevaca” danas ima na univerzitetima Rusije, u Ukrajini, Belorusiji, Poljskoj, Srbiji, Bugarskoj, Francuskoj, Belgiji, Americi.

‒ Na Nikitinu inicijativu krenulo se sa pripremom jednotomnog izdanja na srpskom jeziku „Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik”, pre nego što je završen petotomnik na ruskom „Slovenske starine: etnolingvistički rečnik”. Srpsko izdanje objavljeno je 2001, a rusko tek 2012 ‒ navodi Radenković.

Svoju veliku biblioteku Nikita Tolstoj poklonio je Sinodalnoj biblioteci u Moskvi. Imao je običaj da ključ od svog stana daje postdiplomcima kako bi u njegovom odsustvu koristili knjige iz njegove biblioteke.

‒ Pošto je veći deo života proveo u oskudici, prema rečima supruge Svetlane, sa svakog paketa knjiga koje je primao poštom, Nikita je strpljivo razvezivao kanap, da bi ga kasnije sam upotrebio pri slanju pošiljke. Bilo mu je žao da kanap preseče. Sve Srbe, koji bi mu se javili u Moskvi, prihvatao je i gostio kao da su mu rođaci. O tome mogu i sam da posvedočim družeći se sa njim tokom boravka u Moskvi 1977–1979, i povremeno u Beogradu kasnijih godina ‒ seća se Ljubinko Radenković.

Svetlana Tolstoj (1938) živi u Moskvi i član je ruske, srpske i poljske akademije nauka. Imaju dve ćerke ‒ Marfu, naučnog saradnika Instituta slavistike u Moskvi, koja je studirala srpski jezik, i Fjoklu, poznatu voditeljku na ruskoj televiziji, koja je diplomirala poljski jezik.

(Telegraf.rs)