Nije se bojao emocija, sarkazma i samosažaljenja: Pisac kog je Bukovski nazivao svojim bogom

Zasluženu slavu velikog književnika dobio je tek nakon što je napustio ovaj svet...

Danas ga smatraju najboljim američkim prozaistom 20. veka, a njega bi ovaj podatak verovatno iznenadio, s obzirom na to da je za život zarađivao pišući scenarija za filmove koje je mrzeo. Zasluženu slavu velikog pisca dobio je tek nakon što je napustio ovaj svet...

Preporučujemo

Džon Fante je rođen u siromašnoj porodici italijanskih imigranata u Koloradu, 1909. godine. Njegova majka, Meri Kopolungo, bila je veoma smerna i religiozna žena, dok je njegov otac, Nikola Fante, bio pijanica. O tome svedoči i jedan Fanteov citat:

- Moj otac je bio toliko srećan kada sam se rodio. Toliko je bio srećan da se napio i nastavio da pijanči celu sledeću nedelju. I tako, on poslednju dvadeset jednu godinu nastavlja da proslavlja moj dolazak na svet.

Put za Los Anđeles

Uspomene i događaje iz svog detinjstva, Fante je opisao u zbirci priča Dago red iz 1940. godine. Pohađao je katoličku školu, a nakon toga se upisao na Univerzitet Kolorado, ali je 1929. godine napustio studije i odselio se u Južnu Kaliforniju kako bi mogao da se posveti pisanju. Prvi uspeh kao pisac doživeo je 1932. godine, kada je njegov literarni idol H. L. Menken objavio priču Altar boy u novinama American Mercury. Za njim su u Kaliforniju došli i njegova braća i majka Meri, piše Presstiž.

Džon, kao najstariji sin, radio je različite poslove kako bi obezbedio egzistenciju svoje porodice. Istovarao je robu na dokovima, prao sudove u restoranima i hotelima, radio u fabrici ribe, a sve vreme u mislima imao je samo jedan cilj – da postane pisac.

Tražeći manje naporan i više plaćen posao, uz pomoć prijatelja je uspeo da se "ubaci" u holivudsku mašineriju kao pisac scenarija. Međutim, za njega je ovaj posao predstavljao samo izvor dobre zarade. U isto vreme je obožavao i mrzeo grad anđela, pa je veliki broj rečenica romana Moj pas Glupi, posvećen maštanju o selidbi i ispijanju kafa na suncem okupanim trgovima Italije. Želju da uživa u evropskom životu ostvario je dok je neko vreme boravio u Napulju, Parizu i Rimu, gde je pisao scenarija za producenta Dina de Laurentisa. Posao u filmskoj industriji omogućio mu je kupovinu porodične kuće u Malibuu.

"Bandini kvartet"

Džon Fante je možda najpoznatiji po svojoj seriji romana objavljenih u periodu od 1938. do 1985. godine, a posvećenih njegovom, sada već legendarnom, alter egu – Arturu Bandiniju. Ovu seriju poznatu kao ,,Bandini kvartet” čine romani Put za Los Anđeles, Čekaj do proleća, Bandini, Upitaj Prah.

3DMlEtBfprk

Pred kraj svog života završio je i poslednji deo, ispisan na stranicama romana Snovi sa Bunker hila. Zanimljivo je da je na knjizi Put za Los Anđeles radio u toku tridesetih godina prošlog veka, ali je ona objavljivanje doživela pedeset godina kasnije. Džon Fante nije imao priliku da odštampan primerak ovog romana drži u rukama. Mnogi njegovi strahovi, snovi, stvarni događaji, iluzije, ljubavi, patnje prikazani su baš u ovim delima.

Fante je pisac koji se ne boji osećanja, sarkazma, ironije i samosažaljenja. On je stvari naprosto nazivao svojim imenom, bile one gorke ili slatke, a to je izazivalo strah konzervativne Amerike. Tek su osamdesete godine prošlog veka, ovom piscu donele razumevanje i poštovanje.

Puna života

Džojs Smart je ime žene koja je piscu britkog humora promenila život. Upoznao ju je 1937. godine. Džojs je bila mlada pesnikinja koja je nakon završenih studija radila kao izdavač u San Francisku. Venčali su se nakon godinu dana i tako je Fante pored sebe dobio osobu koja će mu celog života biti najveća podrška. Podarila mu je četvoro dece, tri sina i ćerku.

Ovaj američki prozaista bio je u isto vreme porodičan i poročan čovek. Supruga Džojs ga je često kritikovala zbog opijanja po barovima, dočekivanja zore za kockarskim stolom i sati provedenih na golf terenu. Glavni poroci, kockanje i golf, četrdesetih godina prošlog veka. oduzeli su mu mnogo novca, ali i vremena. Kockao se u pozamašne uloge, često u društvu pisca Vilijama Sarojana. Tek posle rođenja četvrtog deteta, najmlađeg sina, 1951. godine, Fante se smirio. Ostavio je barove, alkohol, kocku i vratio se porodici.

Svoju, za života najuspešniju knjigu, Puna života, napisao je 1950. godine. Ovo delo posvećeno je njegovoj ženi Džojs, a prema njemu je nekoliko godina kasnije snimljen i istoimeni film pod rediteljskom palicom Ričarda Kvina.

Svoju filmsku realizaciju, doduše mnogo godina kasnije, doživeo je i roman Upitaj prah. Film pod istim nazivom, govori o lepoj Meksikanki Kamili koja sanja o udaji za bogatog Amerikanca, ali joj taj plan komplikuje susret sa Arturom Bandinijem, piscem u pokušaju.  Na bioskopskom platnu se pojavio 2006. godine, a glavne uloge igraju Selma Hajek i Kolin Farel, dok rediteljski potpis pripada Robertu Taunu.

Fanteov pakao

Veći deo svog zrelog života Fante se borio sa razočaranjima, ali i životnim nedaćama koje je su išle zajedno sa rađanjem, odgajanjem i odrastanjem četvoro dece. Zarobljen na poslu koji je prezirao, polako je gubio nadu da će se nekad baviti pisanjem koje je toliko cenio.ž

- Tužno je bilo to što je on, u stvari, bio pisac romana. Uvek je mislio da pišući scenarija za filmove polako propada u svetu. Što je zapravo i bila istina - reči su Džonove supruge Džojs. Na pragu pete decenije života saznao je da boluje od dijabetesa.

Piščeva bolest je vremenom počela da uzima sve više maha, i munjevito je napredovala. Do 1970. godine izgubio je vid i morao da se suoči sa amputacijom jedne, a ubrzo zatim i druge noge. Njegove knjige su već dugo bile van krugova izdavačkog interesovanja, a činilo se i da je nadahnuće izgubio zauvek. Kasnije se to, na sreću, ispostavilo netačnim. U tim gorkim vremenima govorio je da kada bi morao da piše o ovom periodu svog života, naslov takve priče bi morao biti Fanteov pakao.

Oduševljenje Bukovskog 

Čarls Bukovski je uspeo da preokrene sreću u korist pisca kojim je bio fasciniran. Godine 1980. poslao je primerak knjige Upitaj prah svom izdavaču Džonu Martinu. Nakon što je pročitao knjigu Martin je pozvao Bukovskog i povikao u slušalicu:

- Fante je sjajan, sjajan! Ne mogu da verujem! Rešio sam da ću ponovo objaviti njegova dela!

To se i desilo. Knjiga Upitaj prah ponovo je objavljena osamdesetih godina 20. veka, zahvaljujući čoveku koji je u predgovoru knjige napisao sledeće:

- Jednog dana našao sam neku knjigu, otvorio je, i to je bilo to. Stajao sam i čitao. Poneo sam knjigu do stola. Redovi su glatko klizili stranicama, kao plima. Svaka rečenica je imala sopstvenu energiju. Ta stvarnost svake rečenice davala je stranici život, kao da je nešto urezano u nju. Najzad sam otkrio čoveka koji se ne boji emocije. Humor i patnja bili su pomešani sa izuzetnom jednostavnošću. Početak te knjige bio je ogromno čudo za mene. Imao sam karticu biblioteke. Uzeo sam knjigu, poneo je u svoju sobu, legao na krevet i čitao. I, mnogo pre nego što sam došao do kraja, znao sam da je predamnom pisac koji je razvio poseban način pisanja. Knjiga se zvala Upitaj prah, a pisac Džon Fante. On je izvršio veliki uticaj na moje pisanje, za ceo život. Pročitao sam Upitaj prah i potražio druge Fanteove knjige u biblioteci. Našao sam dve: Dago Red i Čekaj do proleća, Bandini. Bile su istog kalibra, pisane iz stomaka i srca. 

Mnogi smatraju da svetska književnost duguje mnogo Bukovskom, jer da nije bilo njega, pisac Džon Fante verovatno ne bi bio u potpunosti shvaćen i prihvaćen.

Svež osećaj priznatosti dao je piscu energiju da uprkos slepilu i bolesti napiše svoje poslednje delo diktirajući ga supruzi. To delo je poslednji roman Bandini kvarteta – Snovi sa Bunker hila, koji govori o negativnim posledicama koje je pisanje holivudskih scenarija ostavilo na Bandinijevoj duši i pisanju. Objavljena je neposredno pre Fanteove smrti, koja se desila 8. maja 1983. u Los Anđelesu.

(Telegraf.rs)