Zlokobni zvuci i 3D instalacije: Zavirite u mračni muzej posvećen Francu Kafki
Na zapadnoj obali Vltave, svega nekoliko metara od Karlovog mosta, nalazi se neobičan trg sa parom dvostrukih vrata koje vode u jedan od najneobičnijih muzeja istočne Evrope...
U tamnoj, virtuelnoj galeriji Muzeja Franca Kafke nalaze se lični predmeti češkog pisca, ali i predstave njegovih ideja.
Preporučujemo
12 najskupljih knjiga na svetu: Cena prve je nezamisliva
Spasen od zaborava: Zaboravljeni album Milana Mladenovića i Mitra Subotića Sube uskoro u prodaji
Zdanje je koncpirano tako da se nalazi na tankoj granici između faktografije i fikcije, realnosti i fantazije i ilustruje kako je Prag uticao na Kafku, ali i kako je grad oblikovao njegovo pisanje. Škole, stanovi, kancelarije i ulice kojima je Kafka često hodao pojavljuju se u njegovim pričama kao alegorije različitih oblika patnje, piše Atlas Obsura, a prenosi Laguna.
Postavka muzeja je podeljena u dva dela: "Egzistencijalni prostor" i "Izmišljena topografija", koji kazuju oriču o Kafkinom životu.
Kroz pisma, dnevničke beleške, fotografije, zlokobne zvukove i 3D instalacije pred publiku donosi tapiseriju intelektualnih, umetničkih, eksperimentalnih i zastrašujućih prikaza. Različite mehaničke statue ilustruju piščeve čudne, ponekad apsurdne ideje poput fontane Davida Černija u dvorištu muzeja.
Izložba predstavlja nadrealne efekte Kafkinog rada i ostaje uz posetioce dugo po izlasku iz muzeja.
Franc Kafka se od mnogih pisaca razlikuje po tome što je njegovo ime poznatije od njegovih dela. Rođen u junu 1883. u kvartu Praga, današnja lepa prestonica Češke Republike je u Kafkino vreme pripadala Austrougarskoj monarhiji, prenosi RTS.
Zašto su njegova dela manje poznata ogleda se u činjenici da su nacisti, po dolasku na vlast, zabranili Kafkine knjige. Hitlerov smrtonosni sistem bio je oličenje onih sistema s kojima se susreću Kafkini junaci. Ipak, njegove knjige prevedene su na engleski i druge jezike i postepeno su prodrle u glavne tokove svetske književnosti. Danas je jasno da nijedan umetnik ili čovek koji ispituje univerzalne vrednosti - ne može da zanemari dela i viziju zadivljujućeg Franca Kafke.
Uz ovo, Kafka je bio posvećeni pisac koji za života gotovo ništa nije objavio. Maks Brod je priredio i objavio dela posle njegove smrti, a njih možemo da podelimo u tri kategorije: "razno", pripovetke i romani. Kafkini dnevnici nisu bili namenjeni javnosti. I pisma koja je pisao dragim ženama, Felici Bauer i Mileni Jesenskoj, takođe su objavljena, otkrivajući čitaocima nežnu stranu piščevog karaktera.
(Telegraf.rs)