"Onamo devojče sedi, lepo k'o vila iz sna": Pesma o zavodljivoj ženi zbog koje su momci ginuli

Savremenom čitaoci će biti jasno zašto je pesnik želeo da mu se mač položi na grob...

Ko danas čita poeziju Hajnriha Hajnea naslutiće njenu vrednost. Biće mu jasno da je pesnik bio strasnog temperamenta, koji je stvarao pod okriljem vizije smrti i revolucionarne budućnosti.

Preporučujemo

Domaći prepevi prikazuju Hajneovo majstorstvo. Stihom obuhvataju celu misao, a njegov stih je dinamičan, isklesan, slobodan i ne skriva pesnikovu prirodnost.

Savremenom čitaoci će biti jasno zašto je Hajne želeo da mu se mač položi na grob (sahranjen na groblju na Monmartru u Parizu), budući da se kroz rat i poeziju borio za očuvanje čovečanstva.

Ovom prilikom prenosimo pesmu po kojoj je možda najpoznatiji, i koja je, u to vreme, dala svežiji pogled na sirene i prelepe devojke koje su mamile mornare, pevajući im sa svojih stena.

Prema legendi, devojka o kojoj je reč je nosila istovetno ime kao stena sa koje je pevala. Stena je visoka 132 metra i nalazi se na desnoj obali reke Rajne u Nemačkoj...

Lorelaj - Hajnrih Hajne

Što li sam, da mi je znati,

ovako tužan ja?

Prati me, uporno prati

starinska bajka ta.

-

Prohladno, već se smrkava;

otiče Rajna u mrak.

A brega vrh obasjava

sutonskog sunca zrak.

-

Onamo devojče sedi

lepo k'o vila iz sna,

i zlatne kose redi,

a zlatna joj odora sja.

-

Redi ih češljem od zlata

i peva: moćni se poj

napeva čudesno data

roni iz grla njoj.

-

Mornara sa šajke malene

jad divlji pothvata sneg:

ne motri na hrid i stene;

sve uvis gleda na breg.

-

Sve mislim: talasi sivi

svući će najzad na dno

mornara i čunić. A skrivi

Lorelaj pevanjem to.

Prevod: Velimir Živojinović Massuka

(Telegraf.rs)