Branko Ćopić je do samog kraja pisao u običnim đačkim sveskama, a olovku oštrio istim nožem

Društvo su mi pravila petorica književnih drugara

"Čovek treba da bude okružen prijateljima, a koji su prijatelji veći nego knjige" - rekao je 1973. godine Branko Ćopić u emisiji Dvogled.

Deca iz Ugrinovaca poželela su tada da vide usijanu masu, Branka Ćopića, stenu, dugačku čokoladu, zmiju-aždaljku i hiljadu drugih stvari. Milan Brujić i Dragan Babić su sve to pronašli. U susretu sa Branko Ćopićem omiljeni pisac brojnih mališana ispričao im je kako stvara knjige, ali i da su one najbolja odbrana od "nepismenjaka" koje ih se plaše kao da su aždaje.

Preporučujemo

- E pa kako čovek piše. Da bi nešto napisao, on to mora imati u glavi. Mora smisliti. Pa onda je potrebno da to iskaže jezikom. Na primer, ja sam napisao u jednoj svesci pesmu, pa sad da čujem kako to izgleda kada se izgovori. Kada hoću nešto da doteram, imam gumu da je obrišem - rekao je Branko Ćopić pre skoro 50 godina.

Branko je odao i svoje male rituale - da proslavljeni umetnik i dalje piše u običnim đačkim sveskama, da koristi grafitnu olovku koju oštri istim nožem već 20 godina unazad.

- Nož dobro čuvam, pa ne volim da mi se ovde vrzmaju prijatelji i deca, jer obično to vole da ukradu - otkrio je on.

Priznao je i da su mu omiljeni književni likovi Don Kihot i Sančo Pansa, dvojac potekao iz pera Migela de Servantesa.

- Ovo je dobri vojnik Švejk, rađen po romanu Jaroslava Hašeka. Ovo je naš David Štrbac, kome viri jazavac iz torbe, a ovo su moji junaci Nikoletina Bursać i Jovica Jež. Tako da ja svoje omiljene junake imam stalno pred očima, pa kada pišem, ja se njima inspirišem, sećam se njihovih doživljaja i dogodovština - pokazao je Branko.

(Telegraf.rs)