"Bako, stara bako, babuščice mila, jesi l' i ti kadgod mala, mlada bila" Nežna pesma čika Jove Zmaja

Kroz svoju liriku usrećio je, vaspitao i odgajio generacije mališana

Jovan Jovanović Zmaj nam je podario svevremensku poeziju. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, objavljen je u dva izdanja celokupnih dela: "Pevanija" i "Druga pevanija".

Preporučujemo

Čika Jova je bio prvi pisac u srpskoj književnosti koji je pisao pesme za decu.

Riznica "Smilje" (po ćerki Smiljki) sadrži pesme sa bogoljubivim i rodoljubivim temama, koje su pravi dar u srpskoj književnosti za decu.

Iz njih, deca mogu saznati kako valja podnosti nevolje, pomagati bližnjima, radovati se životu, prirodi, potoku i cvetu, blagodariti za sve, poštovati starije, voleti svoju otadžbinu...

Ovom prilikom prenosimo i jednu njegovu porodičnu pesmu:

Dete i baka, Jovan Jovanović Zmaj

Bako, stara bako, - babuščice mila,

Jesi l’ i ti kadgod mala, mlada bila?

Jesi l’ mogla kadgod ispraviti leđa?

Je l’ i tvoja kosa bila kadgod smeđa?

Je l’ i tvoja halja bila kadgod kratka?

Je l’ i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka?"

Je l’ i tebi kogod kadgod ’ vaku lutku dao?

Valjda se skrhala, pa ti je sad žao?

- Ta zar mora, bako ostareti svako?

Hoću l’ i ja, bako, ostareti tako?

Moram li zar i ja biti tako seda,

Tako smežurana, zgurena i bleda?

Pa zar tome nema baš nikakva leka?

- Zar se to ne može živeti doveka?

(Telegraf.rs)