Odnela je mnoge živote: Ovo je najsmrtonosnija knjiga na svetu

Pisac nije znao je da će “oslobađanje njegovih unutrašnjih demona” u velikom broju slučajeva imati tragične posledice

Kada je objavljen davne 1774. godine, roman “Jadi mladog Vertera“ postao je senzacija. Johan Volfgang Gete, kome je ovo bio prvi roman i koji je imao samo  24 godine kada ga je napisao, postao je autor koga su svi želeli da upoznaju i čitaju.

Roman govori o osetljivom i strastvenom junaku, koji mašta o životu kakav želi da vodi, i koji se grubo sudara sa njegovom stvarnošću. Verter je odraz jednog doba, generacije koja je u njegovom liku pronašla sebe i silu talasa svojih osećanja. Na kraju romana, Verter izvršava samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi. 

Preporučujemo

U svojoj autobiografiji Gete navodi da je pisanje imalo terapeutsko dejstvo na njega, jer je tih godina razmišljao o samoubistvu. Ono što pisac nije znao je da će “oslobađanje njegovih unutrašnjih demona” u velikom broju slučajeva imati tragične posledice.

Nakon što je popularnost psihološke novele “eksplodirala” u Evropi (Napoleon ju je navodno pročitao bar sedam puta), usledila je proizvodnja velikog broja predmeta vezanih za tematiku “Jada mladog Vertera”, uključujući gravire, porcelan, pa čak i parfem “eau de Werther”. Mladi su podražavali način na koji se Verter oblači (plavi kaput i žute pantalone), govori i ponaša.

Tema neuzvraćene ljubavi sa tragičnim krajem toliko je okupirala umove i srca Geteovih savremenika, da su uskoro u evropskim medijima počeli da se pojavljuju naslovi o samoubistivima inspirisanim slavnim romanom.

Kritičari su smatrali da Verter opravdava, pa čak i vrednuje samoubistvo. Godinu dana nakon objavljivanja knjige, Univerzitet u Lajpcigu pokrenuo je peticiju za njeno ukidanje radi zaštite javne bezbednosti. Potez se pokazao kao uspešan, a roman je uskoro zabranjen i u Italiji i Danskoj.

Gete je kasnije u životu izrazio žaljenje zbog uticaja koje je priča imala na one “koji su smatrali da moraju da pretoče poeziju u realnost”, a Madam de Stal je tvrdila da je u to vreme “Verter izazvao više samoubistava od svih najlepših žena sveta”.

Ipak, moderni istraživači smatraju da su mediji preuveličali "efekat Verter", kako je "epidemija samoubistava" nazvana. Iako je bilo slučajeva gde su mladi ljudi imitirali književnog junaka i oduzimali sebi život, o epidemiji se

(Telegraf.rs)