Dan kada je otišao veliki Aleksandar Tišma, čovek koji nam je ostavio reči za pamćenje

Njegovi romani i priče žive i dalje kao vrhunski primeri conditio humana, ili onoga što čoveka čini čovekom

"Ima tako jedan mladi čovek koji svaki dan sedi blizu mog stana i gleda u nebo. On je dobro obučen, neko se očito brine o njemu. Gledam ga već godinama. Satima tako sedi i gleda u nebo. Pitao sam okolo, zna li neko, šta on to tamo vidi?

Niko nije znao da mi odgovori, niko ga nikada nije pitao. To je tipično za Novi Sad, ljudi su povučeni, ne mešaju se. U Beogradu bi bilo drugačije, tamo bi ga neko već pitao – A šta ti tu radiš? Ta uzdržanost mi se dopada.

Preporučujemo

Tako su i mene svi ostavili na miru, s mojim pričama, s mojim literarnim pokušajima, s mojim knjigama", ovako je govorio veliki Aleksandar Tišma, čovek kojeg smo možda u smutnim vremenima pomalo bacili u zaborav, sasvim neopravdano.

Preminuo je na današnji dan pre samo 17 godina. Ostavio nam je pregršt fantastične poezije i proze - prvu zbirku pesama Naseljeni svet objavio je 1956. godine, a zatim je došla zbirka poezije Krčma. Usledile su knjige pripovedaka Krivice, Nasilje, Povratak miru, Škola bezbožništva i potom romani: Za plavom devojkom, Knjiga o Blamu, Upotreba čoveka, Vere i zavere (koji je ekranizovan i pretočen u fantastičnu seriju, u kojoj glumi i Goran Bogdan, pogledajte na dnu teksta kako možete da je gledate) i zbirka putopisa Drugde. Ispod video-boksa pročitajte njegove fenomenalne pesme...

...koje će vas vinuti u Tišmin zagrljaj i, nadamo se, zadržati na tom mestu, u lepoti pera ovog velikog pisca.

S tobom bez tebe

Prazan je dan

kada te ne vidim

a pun je srama i kajanja

kad dođeš

ali nisi sama.

Tada ne umem da te gledam

i čini mi se da sam ravnodušan

prema tvojoj plavoj kresti

i vlažnoj nagoti očiju

prema kopčama tvoje haljine

koje te otvaraju kao školjku

od vrata do nespokojnog stegna.

Zaključujem da govoriš previše

da se previše krećeš – okrećeš

bez potrebe – čemu?

kad znam da posle toga nećeš

ni sa kim poći u zagrljaj

koji te opravdava.

Puštam te da me napuštaš

puštam te daleko – daleko od sebe

niz pučinu ulice

gde se tvoj hod vijori

kao plamen ili kao katarka.

Prosto stanem

mirno zaostanem

i kad skreneš s pravca mog pogleda

ne osvrćem se za tobom više

nego za onom tamo ženom u žutoj suknji

koja zemlji nogama maše.

Ja se samo stidim i kajem

što sam proveo dan tako pogrešan

i slušam smrt kako broji prestupe naše.

Seriju "Vere i zavere" možete gledati klikom na ovaj link.

Propušteno

Dok otičemo bodro

okukama

nešto uvek dira:

reč koju nismo rekli

iz gordosti

poseta koju nismo učinili

povlačeći se od nekorisnog

uzajamnost

koju nismo priznavali

jer nam se činilo

da smo i sami

vrlo jaki

a što sve

sad

lebdi treperavo

negde u mrtvajama

za nama

ali i nisko dole

u gorkim talozima

koje neprimetno

sa sobom nosimo.

...

Aleksandar Tišma rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, završio je Filozofski fakultet i radio u Novom Sadu, a bio je dugogodišnji urednik edicije „Danas“ i Letopisa Matice srpske.  

Za roman Upotreba čoveka dobio je 1977. godine NIN-ovu nagradu. Bio je član Vojvođanske akademije od njenog osnivanja 1979, da bi posle njene integracije 1992. postao i redovan član SANU, a 2002. godine postao je redovni član Akademije umetnosti u Berlinu.

Tišmina sabrana dela objavljena su u šest tomova, a dnevničke beleške 1941-2001. objavila je 2002. godine izdavačka kuća "Zoran Stojanović" iz Novog Sada.

Dela našeg velikog književnika prevođena su na dvadesetak svetskih jezika, a sam je prevodio sa mađarskog i nemačkog jezika, pa se tako pre nekoliko godina u njegovom prevodu kod nas pojavila knjiga mađarskog nobelovca Imre Kertesa (Kertész Imre) pod nazivom Besudbinstvo.

Preminuo je u Novom Sadu 15. februara 2003. godine.

(Pop i kultura - Telegraf.rs)