Skrivene poruke u našim omiljenim bajkama iz detinjstva su jezive: Od Pepeljuge do Crvenkape

Bitan deo svačijeg detinjstva su bajke i one su, po pravilu, lepe priče u kojima dobro uvek pobedi, a zlo bude kažnjeno. Ipak, one imaju i svoju mračnu stranu

Većina nas je odrasla u uverenju da su bajke samo nevine, lepe priče za decu, piše Goalcast. Stvarnost je, ipak, malo drugačija i činjenica je da njihove poruke ne prikazuju uvek muško-ženske odnose u najboljem svetlu.

Kada se sada, kao odrasli, osvrnemo unazad i zagledamo se u svoje omiljene bajke, vidimo svoje heroje i princeze iz potpuno drugačije perspective. One sada za nas imaju mnogo dublje i drugačije pouke nego kada smo bili mali.

U nastavku na svakoj strani pogledajte šta se krije iza Lepotice i zver, Snežane, Uspavane lepotice, Crvenkape, Pepeljuge, Ivice i Marice...

“Lepotica i zver”, priča o zlostavljanju i unutrašnjoj snazi

Ovu bajku napisala je Francuskinja, Gabrijela Suzan de Viljnev još 1740. godine. Danas se većina ljudi upoznaje onlajn i devojke bi, uglavnom, pošle za likom poput Gastona (arogantnim narcisom koji želi Bel za sebe kako bi potvrdio svoj ego) i okrenule bi leđa Zveri, koja ispod grube spoljašnosti krije zlatno srce.

- Pouka ove bajke je dobar podsetnik na to da ne treba knjizi da sudimo po koricama. Moramo dopustiti da prođe neko vreme i da upoznamo dobro nekoga, na dosta dubljem nivou, kako bismo mogli da znamo da li postoji nešto značajnije između nas – kaže Džojs Marter, psihoterapeut.

Ova priča dokazuje i to da je unutrašnja, a ne spoljašnja lepota ono što nas vodi ka neprolaznoj ljubavi. Sa heroinom koja poseduje veliku snagu i inteligenciju i odbija da primitivna okolina utiče na nju i ne dozvoli joj da bude svoja, “Lepotica i zver” ima zaista snažnu junakinju, vrednu divljenja.

Džojs Marter kaže još i: - Ovo je veoma pozitivna poruka za sve nas da posedujemo sopstvenu snagu i udaljimo se od negativnih poruka drugih ljudi. Takođe je pozitivno i to što Bel nije bila glupa da sebe oblikuje tako da bi bila privlačnija muškarcima.

Naravno, ni ovaj crtani nije apsolutno bez mana. Pre svega, mana mu je to što prikazuje nasilje kao oblik romantike jer, ne zaboravimo, Zver drži Bel zarobljenu, protiv njene volje. Uz to, ona se, vremenom, zaljubljuje u njega, kao da nije imala drugi izbor u situaciji u kojoj se našla.

- Ovo je negativna poruka, poput onoga kada žrtve počinju da vide nasilno ponašanje mučitelja kao znak ljubavi i pažnje – kaže dr Marter.

Ujedno, ponašanje Zveri je nepredvidljivo i promenljivo od besnog do ljubaznog, što ga čini nestabilnim i manipulativnim.

Mi vidimo Bel koja je u stanju da voli čak i tako neljubazno stvorenje kao plemenito (što, u suštini, on i jeste), ali takođe može poslati i pogrešnu poruku mlađim generacijama.

“Lepotica i zver” je, takođe, film o žrtvovanju, što, iako je plemenito, može otići predaleko. Kada se Bel žrtvuje za oca i odlučuje da ode kao zatvorenik Zveri umesto njega, svi smo verovali da je ta njena odluka, prikaz njene snage kao heroine.

Ipak, dr Marter kaže da je ovo “negativna poruka o žrtvovanju na štetu sopstvenog zdravlja, sigurnosti i opšte dobrobiti”.

Na sledećoj strani je otkriće o Snežani i Uspavanoj lepotici

"Snežana" , "Uspavana lepotica" i pitanje pristanka i ženskih prijateljstava

I “Snežanu” i “Uspavanu lepoticu” napisala su 1812. godine braća Grim. Obe bajke govore o čarobnom poljupcu koji princeze vraća u život.

I jedna i druga heroina su u besvesnom stanju kada ih princ poljubi, što nameće mnoga pitanja u vezi svojevoljnog pristanka. To je posebno važno sada, kada su razgovori o seksualnom zlostavljanju i nasilju dosta aktuelniji nego ranije. Naročitu popularizaciju toga dao je pokret #MeToo.

- U vreme “#MeToo ere”, kada se ljudi edukuju o važnosti pristanka na seksualne odnose, romantizovanje seksualnih radnji bez pristanka, sa nesvesnom osobom, negativna je poruka – komentariše dr Marter.

Ove dve priče, takođe, govore i o drugoj, starijoj ženi, koja je ljubomora na lepotu mlađe žene. To je vrlo loš stereotip jer ne samo da prikazuje vrednost žene na osnovu fizičkog izgleda, već pokazuje i loš prikaz i stereotipe o starijim ženama.

- Moramo više da pokazujemo to kako žene podržavaju jedna drugu i vrednost žene koja se zasniva na mnogim drugim stvarima, a ne samo na lepoti – kaže dr Marter.

Naravno, junakinje ovih bajki imaju prijatelje u vidu patuljaka i životinja, ali nedostaje velika podrška koja dolazi od bliske prijateljice.

- Mnoge bajke prenose poruku o tome kako je važno da ženu spase princ sa kojim će živeti srećno do kraja života, ali nijedna ne govori o tome kako moćne žene same prave svoj put – nastavlja dr Marter.

Kao i uvek, i ove dve bajke imaju srećan kraj u kom ljubav prevazilazi sve prepreke i dobro pobeđuje zlo.

Na sledećoj strani je otkriće o Crvenkapi

“Crvenkapa”, svevremena bajka sa opomenom

“Crvenkapa” je dobar primer bajke sa opomenom. Ovu bajku napisali su braća Grim i Šarl Pero, ali njeno poreklo datira još iz 10. veka.

Glavnu junakinju, devojčicu, majka je zamolila da odnese hranu bolesnoj baki, ne skrećući sa staze koja vodi do bakine kuće. Međutim, devojčica nije poslušala i srela je zlog vuka koji je prevario, pretvarao se da je njena baka i na kraju ih obe pojeo.

- Ova bajka je upozorenje za žene da postoje loši muškarci oko njih – kaže dr Reni Solomon, psiholog.

Ovo pomaže u slučaju kada sumnjate na to da je neko opasan.

- Crvenkapa komentariše izgled vuka jer joj je čudan u poređenju sa tim kako je zapamtila svoju baku. Ona pokazuje određenu dozu sumnje da nešto nije u redu, što je veoma važno za decu kako bi naučili da veruju svojim instinktima ukoliko im se neko učini opasnim – kaže dr Solomon.

Tužna istina “Crvenkape” je to da je ona potpuno relevantna i u današnje vreme kada većina nedužne dece postaju žrtve predatora.

Na sledećoj strani pročitajte tajne poruke iz Pepeljuge

“Pepeljuga” i borba sa identitetom i nasiljem

“Pepeljuga” prikazuje zlostavljanje i traume na zanimljiv način. Glavnu junakinju zlostavlja maćeha i njene ćerke, ali ona ne dozvoljava da je slomi sve to što one rade.

- Mislim da je dobro prikazati to da neko ko je ljubomoran, može biti veoma zao, kao Pepeljugine polu-sestre koje nisu dobre prema njoj – kaže dr Solomon.

Ovo nam pokazuje to koliko motivacije možemo imati, uprkos tome šta nasilnici rade i uči nas tome da, zapravo, ne moramo da menjamo ništa u svom karakteru jer smo takvi kakvi smo.

Kao i obično, jedini način da se Pepeljuga spase zla i pobegne od nasilnika jeste princ koji je odvodi iz kuće. To, ponovo, nameće ideju da se žena mora osloniti na muškarca kako bi mogla da se spase.

- Ne mislim da je dobra ideja da govorimo devojčicama kako će, ako obuju lepe cipele i doteraju se, odmah postati lepotice i muškarci će hteti da budu sa njima. Princ želi da se oženi ženom kojoj odgovara cipela – priča dr Solomon.

Ovo šalje poruku da se moramo pojavljivati na određeni način i da se moramo uklopiti u određeni kalup, ukoliko želimo da zaslužimo bolju sudbinu.

Razumevanje tinejdžera i pomaganje u razvijanju ličnosti

“Pepeljuga” je primer modernih tinejdžera i njihovog odrastanja, tako da može pomoći roditeljima da uoče nasilje i pronađu rešenje za njega.

- Kao mlada osoba, Pepeljuga ima problem sa identitetom, kao i većina tinejdžera danas – kaže Bri Mekerol, socijalna radnica.

Pepeljuga nije volela to šta je ona i odakle potiče. Kroz čitavu priču ismevaju je vršnjaci (polusestare), ne podržava je autoritet (maćeha) i nalazila se u, naizgled, beznadežnoj situaciji.

Priča simbolično prestavlja situacije kroz koje prolaze svi tinejdžeri razvijajući odnose sa drugima dok, istovremeno, traže sebe.

Oni moraju da podnesu mnoge kritike svojih rođaka i vršnjaka, obično nailaze na nerazumevanje roditelja i drugih autoriteta.

Kao i Pepeljuga, koja je izolovana u svojoj sopstvenoj kući, tinejdžeri se uvek osećaju usamljno u porodičnim zajednicama, dok pokušavaju da pronađu svoj identitet i oslobode se “granica” porodice.

Kuma dobra vila za tinejdžere predstavlja odraslu osobu koja nije iz kruga porodice, poput nastavnika ili mentora.

Kroz učenje i podršku ovog člana koji nije član porodice (kuma), tinejdžerima je omogućeno da vide to ko su zaista oni. Kroz prikaz sebe u očima te odrasle osobe, tinejdžerima je omogućeno da se zagledaju u sopstvenu ličnost i vide svoje vrednosti – kaže Bri Mekerol.

Baš kao i Pepeljuga, koja je šokirala  maćehu i njene ćerke kada je otkrila ko je ona zaista, i tinejdžeri mogu postići priznanje kao odrasle, mlade osobe, kroz prijateljske odnose sa drugim odraslim ljudima, koji im nisu roditelji. A znamo šta će se tada desiti: živeće srećno zauvek… ili maker tako bajke kažu.

Na sledećoj strani pročitajte tajne poruke u Ivici i Marici

Destruktivno roditeljstvo u “Ivici i Marici”

- Ovo vidim kao priču o snalažljivosti – kaže dr Majkl Alman, psiholog.

Napušteni od oca koji ne može da ih izdržava, u otuđenom svetu, deca su u stanju da pobede vešticu ( koja može biti simbol roditelja koji guši), čime postižu nezavisnost.

- Ova priča ilustruje važnost obostrane brige jednih o drugima. Bez roditelja, deca su prisiljena na to da “budu roditelji” jedno drugom i od njihovog odnosa zavisi i njihov opstanak – kaže dr Alman.

I Ivicu i Maricu mogla je pojesti veštica, ali to što su se držali zajedno dovelo je do toga da je ubiju. Priča ima srećan kraj, ali takođe upozorava i na to koliko je važno da deca odrastaju u zdravom porodičnom okruženju. Kada su roditelji često odsutni ili previše guše decu svojim prisustvom, mogu samo usporiti ili sprečiti razvoj svoje dece.

Na sledećoj strani pročitajte skrivene poruke iz Carevog novog odela

Usavršavanje sebe putem samosvesti u bajci “Carevo novo odelo”

Mnoge bajke se zasnivaju na usavršavanju sebe kroz lekcije o moralu i etici. Jedna od najmoćnijih takvih bajki dolazi iz 19. veka, a njen autor je Danac, Hans Kristijan Andersen.

- Jedna od Andersenovih bajki koja nas uči o sopstvenom usavršavanju putem samosvesti jeste “Carevo novo odelo” – kaže Sem Gleding, psiholog.

Priča govori o caru koji je opsednut svojom odećom i time kako će izgledati u javnosti jer želi da bude najbolje obučeni predstavnik monarhije na zemlji. Kada su došla dva prevaranta i obećala mu da će ga obući u najbolju tkaninu, on nije mogao da ih odbije.

- Ne samo da su mu prevaranti rekli da će tkanina od koje će mu oni napraviti odeću biti prelepa, već i nevidljiva za one koji su glupi ili nepodobni za položaj koji zauzimaju u kraljevstvu – kaže Gleding.

Prevaranti (koji nisu uradili nikakav posao), naplatili su nevidljivo odelo koje su predstavili caru i ubedili ga da su mu sašili ekskluzivno odelo koje je u modi.

Car nije želeo da prizna da ne vidi nevidljivo i nepostojeće odelo u koje su ga, navodno, obukli. Svi u kraljevstvu su se pravili da vide odelo, osim jednog deteta koje je viknulo istinu, da je car, zapravo, go.

Lekcija o tome da treba da budemo iskreni prema sebi

Ova priča uči nas veliku lekciju o ponosu, sujeti i slici. Kako Gleding kaže: - Kada smo prekomerno zabrinuti oko nebitnih stvari kao što je naša odeća, tada postajemo lakoverni i izgledamo glupo.

Usavršavanje sebe postižemo prihvatanjem stvarnosti, slušanjem istine i istinskom interakcijom sa drugim ljudima.

- Jasno sagledavanje činjenica pomaže nam da izbegnemo pretencioznost i poboljšamo svoje živote, a isto tako i živote drugih ljudi u svojoj blizini – kaže Sem Gleding.

Ne znamo šta se dalje desilo sa carem u Andersenovoj bajci, ali znamo da nam je pokazao veliku lekciju o samosvesti.

- Činjenica da se više nije šetao u nevidljivoj odeći na nekoj paradi, verovatno znači to da je napravio potrebne promene u svom životu – dodaje Gleding.

Ali, samousavršavanje, kako Andersen ističe, ima veze kako sa onim što radimo, tako i sa onim što izbegavamo. Ovo dete je pomoglo caru da se suoči sa istinom  i svojim postupcima, tako da će njegove buduće odluke biti mnogo promišljenije.

Šta zaista učimo iz bajki - na sledećoj strani

Šta možemo naučiti iz svojih omiljenih bajki?

Kako dr Marter ističe, većina bajki ne uključuje “priče o LGBT zajednici, prijateljstvu i inkluzivne priče”, što je aktuelno pitanje. Takođe se čini da postoji spor, ali obećavajući napredak u načinu na koji su prikazani odnosi, ženski likovi i prijateljstva.

Na primer, Diznijevo “Zaleđeno kraljevstvo” pokazuje snažan, blizak odnos između dve sestre, koji se nalazi ispred romantične priče i indirektno govori i o životu sa mentalnim bolestima.

Slično njemu, “Grdana” je promenila naš pogled na dobro poznatu zloću humanizovanjem ovog lika i dodavanjem dubine inače stereotipnom liku ljubomorne, starije žene u “Uspavanoj lepotici”.

“Merida” je prva princeza kod koje se priča ne vrti oko njenog braka i pronalaženja princa, što je nov i dobar način za uživanje dece u ovoj priči.

Bajke su zaista bitan deo detinjstva, što je samo razlog više da obraćamo pažnju na njih i kao odrasli. One sadrže i pozotivne lekcije i problematične ideje poput žrtvovanja i sl.

Što bolje ih budemo razumeli, lakše ćemo prenositi bolje poruke mlađim naraštajima i lakše ćemo se i sami suočavati sa nekim novim izazovima u životu.

(B.K.)