Preživeo je Banjički logor i smrt sina jedinca, a onda zauvek zadužio srpski narod - Miloš N. Đurić
"Gnev mi, boginjo, pevaj, Ahileja, Peleja sina..."
Sa starogrčkog je preveo Ilijadu, Odiseju, Antigonu, Medeju, kao i dela Aristotela, Eshila, Platona, Plutarha. Bio je neprikosnoveni prevodilac, filolog, filozof, profesor, član Srpske akademije nauka i umetnosti... Miloš N. Đurić.
Preporučujemo
Slavna srpska književnica prevedena na nemački: "Otkrivanje Isidore Sekulić može početi"
Tradicionalno seosko olajavanje i bosanski verski fanatizam u dve pripovetke Svetozara Ćorovića
Rođen je na današnji dan 1892. godine u Slavonskom Benkovcu, tadašnjoj Austrougarskoj. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao u Zagrebu.
Prvi posao je stekao kao učitelj i profesor u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a potom se u istom gradu zaposlio na Filozofskom fakultetu. Bio je dopisni, a onda i redovni član SANU, predsednik Srpske književne zadruge, i urednik časopisa "Živa antika".
U toku nemačke okupacije Beograda 1941. godine viđenijim srpskim intelektualcima je bilo zatraženo da potpišu "Apel srpskom narodu", kojim se zahtevao "red i poslušnost" i "rodoljublje u borbi protiv komunizma". Miloš je ovo odbio, rekavši:
- Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kad se ponovo sretnemo? Ja im etiku predajem!
Preživeo je Banjički logor, ali mu je rat odneo sina jedinca Rastka, svršenog maturanta koji je poginuo u Slavoniji. Posthumno mu je posvetio sve svoje posleratno stvaralaštvo.
Miloš N. Đurić je penzionisan 1962. godine, ali ga to nije sprečilo da nastavi da predaje istoriju helenske književnosti do kraja svog života.
Šta bismo bez čika-Miloša Đurića i njegovih izuzetnih prevoda antičke književnosti? Njegovi radovi su uvršteni u obaveznu literaturu mnogih fakulteta širom Srbije. Važna dela Platona, Aristotela, Plutarha i drugih nam možda ne bi bila dostupna za izučavanje.
Objavio je blizu 400 bibliografskih jedinica - radova iz klasične književnosti i filozofije. Bio je dobitnik brojnih prizanja i nagrada.
Preminuo je 5. decembra 1967. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.
Na Karaburmi, jedna uličica nosi ime: Čika-Miše Đurića.
(Telegraf.rs)