Saša u svojoj biblioteci ima 2.000 knjiga i 1.500 stripova: Ćerki je dao ime po "Gričkoj vještici"

Pravu vrednost knjige ne određuje cena već sadržaj između korica, ističe on

Saša Savić je rodom iz Žitišta, pre pet, šest godina postao je stalni stanovnik Zrenjanina. Po zanimanju je diplomirani inženjer, zaposlen u "Šinvozu" kao operativni direktor. Od detinjstva je zaljubljenik u knjige, a u svojoj kućnoj biblioteci ima oko 2.000 naslova, a osim knjiga, mesto na policama u njegovoj biblioteci našli su i brojni stripovi.

Saša knjige aktivno skuplja poslednjih 15 godina.

Preporučujemo

- Od malena sam uvek imao neke svoje knjige koje su bile temelji moje sadašnje biblioteke. Do tada sam knjige uzimao iz seoske ili biblioteke moje majke. Pored samog sadržaja knjige oduvek me je fascinirao pogled na police sa uredno složenim knjigama. Zato mislim da je kolekcionarstvo nešto sa čime se rađa - kaže Saša za portal I love Zrenjanin.

Velika je razlika između ljudi koji knjige čitaju, i onih koji knjige čitaju i sakupljaju, kaže on.

- Neko knjigu pročita, izlomi je, podvuče interesantan deo, napravi “uši”, baci, izgubi… A neko se prema njoj odnosi kao prema živom biću. Ja spadam u tu drugu kategoriju. Svaka knjiga mi je podjednako draga i važna, i za svaku od njim me nešto veže. Da li je to okolnost pod kojom je nabavljena ili je to vreme i mesto na kom je čitana, a neretko i osećanje koje vam pisac knjige donese. Te stvari nemaju cenu.

Kako kaže, nikada nije imao cilj da poseduje konkretan broj knjiga.

- U ovom momentu imam oko 2.000 knjiga i mislim da sam veoma blizu onoga što želim da imam. Nikada nisam targetirao neki određeni broj. Biblioteka je rasla uporedo sa odrastanjem i širenjem vidika. Nemam neki određeni žanr kao omiljeni, ali u poslednjih nekoliko godina zbog stresnog posla preferiram opuštanje uz epsku fantastiku i lagano proučavam istoriju. Kao primer, poslednje dve knjige koje sam pročitao su „Demonski ciklus“ Pitera Breta i „Uticaj Austrougarske na formiranje albanske nacije 1896-1908“. U potpunosti nepovezivo. Od količine nakupljenog stresa i trenutnog raspoloženja zavisi koju ću knjigu uzeti sa police. Nažalost, još nisam pročitao sve što imam u biblioteci, ali sigurno hoću.

Ćerki dao ime po Gričkoj vještici

Velika većina knjiga u ovoj impresivnoj zbirci je na srpskom ili hrvatskom jeziku izuzev nekoliko na engleskom, jer određena, Saši zanimljiva izdanja ne mogu da se nađu na našim prostorima.

- Rekao bih da imam baš dosta omiljenih knjiga jer skoro svaka dobra knjiga prelazi u tu kategoriju. Ali ako bih morao da izdvajam onda bi to bio serijal od Marije Jurić Zagorke “Grička vještica”. Potpuno mi je nebitno što on nije u rangu Dostojevskog. Mnogo mi je važnije sve ono što me veže za te knjige. Ćerka Nera nosi ime po glavnoj junakinji serijala. Nedavno smo bili u Zagrebu i šetajući kroz Grič, stari deo Zagreba, došli smo do Zagorkine statue i rekao sam ćerki: “Vidiš Nero, ona teta ti je dala ime.” Ako bih morao da izdvojim pojedinačnu knjigu onda bi to bila „Knjiga o džungli“, Radjarda Kiplinga - kaže on za I love Zrenjanin.

- Neretko sam se vraćao već pročitanoj knjizi, a najviše je to bilo Tolkinovom „Hobitu“. Zašto? Zato što se često u životu javlja potreba da čovek bar na kratko proživi bajku, a „Hobit“ je jedna od najlepših ikada napisanih.

Kako kaže, knjige nabavlja pretežno na sajmovima.

- Najviše na beogradskom, a od skoro i na zagrebačkom Interliberu. Zanimljive knjige pronalazim i preko interneta, a ponekad i na buvljacima u Zrenjaninu. Nabavka ne ide planski, jednostavno se desi ljubav na prvi pogled. Knjiga iz nekog razloga zapadne za oko i cilj je jasan, mora se naći na polici. Dešavalo se i da cela plata ostane u halama beogradskog sajma. Knjige se najjeftinije nalaze na buvljacima ili antikvarijatima hale 4 beogradskog sajma. To je nešto najbliže sve popularnijim berzama ploča širom zemlje. Nekad knjiga izađe i ispod 100 dinara što je stvarno tužno. Ali, pravu vrednost knjige ne određuje cena već sadržaj između korica.

- Knjiga koju sam ja najviše platio je posebno izdanje „Vladari Srbije“, Mladinske knjige. Cenu ću, ipak, zadržati za sebe. Nju sam stvarno želeo da imam. Ne toliko zbog sadržaja koji imam u drugim knjigama, koliko zbog samog rada uloženog u izdanje knjige. Ona stvarno predstavlja eksponat u mojoj biblioteci.

- Kada već pominjemo sajmove knjiga, ja bih bio najsrećniji da je onolika gomila ljudi stvarno zainteresovana za knjige, a ne za selfije na Fejsbuku ili Instagramu. Mislim da je svake godine sve više i više ljudi na beogradskom sajmu što me posebno raduje. Ja idem redovno dvadesetak godina i sada je poseta sajmu poslednje nedelje oktobra prerasla u porodičnu tradiciju.

Trenutno "ne lovi" nijedno izdanje.

- Rekao bih da nemam više neostvarenih želja kada su knjige u pitanju. Sve “teške” knjige sam odavno nabavio. Ne postoje više “sveti gralovi” za mene jer predmet mog interesovanja nisu raritetna i stara izdanja. Ali imam par teže nabavljivih izdanja, recimo neke knjige o Partizanu, klubu za koji navijam, štampane pre više od 40 godina ili Tolkinove knjige u izdanju Narodne knjige i nekadašnje Mono i Manjane itd. Mislim da mi je najstarija knjiga Igoovi „Jadnici“ iz 1952. godine.

Želim da jednog dana sve moje knjige budu u masivnim drvenim vitrinama sa staklom

Sašine knjige zasada su uredno složene na policama.

- Često volim da sednem i samo da ih gledam. Volim taj čudan osećaj koji se rodi kada sam okružen knjigama. Bitno je knjige sačuvati od prašine, vlage i promena temperature, pa mi je zato želja da jednog dana imam sve knjige zaštićene staklom u masivnim drvenim regalima. Kao strastveni kolekcionar u svakom momentu znam gde mi je koja knjiga odložena. S obzirom na to da sakupljam knjige i širim svoju biblioteku, nisam član ni jedne biblioteke već više od 20 godina.

Ipak, u svet pisane reči njegova ulaznica bili su - stripovi.

- Sa stripovima sam učio da čitam i od tada su neizostavan deo mog života. Mnogo puta sam se susreo sa podsmehom kada spomenem strip, jer ljudi često nisu svesni šta strip u stvari predstavlja. Nije to džabe „deveta umetnost“. Trenutno brojim oko 1.500 komada stripova i to je poprilično redukovan broj, jer postoji mnogo izuzetno kvalitetnih stripova. Neke sakupljam zbog nostalgije i neostvarene klinačke želje, a neke zbog stvarno odlične kombinacije priče i crteza.

- Ukusi se razlikuju pa je potpuno normalno kod kolekcionara naći skoro potpuno različite kolekcije. Pored žanrova i određenih tematika postoje i različite škole stripa, pa je praktično nemoguće da svakome sve odgovara. Poslednjih godina strip na našim prostorima doživljava ponovnu renesansu kada je ponuda u pitanju. Moguće je naći restaurirane table starog domaćeg stripa u novom izdanju, nekadašnje stripove u luksuznom povezu i bez cenzure koja je nekad bila sastavni deo izdavačke politike, integralna izdanja stripova koji su ranije izlazili u nastavcima, kao i nova izdanja koja se trenutno objavljuju u svetu. Od japanskih mangi, francusko-belgijskih hit izdanja pa do Marvelovih i DC-evih blockbustera. Jednostavno svaki stripofil moze lako da nađe za sebe ono sto voli. Ogromna je ponuda.

- Stripofili su posebna kategorija kolekcionara i tu je konekcija posebna. Stripovi su nešto što se vrlo lako i često menja sa drugim kolekcionarima. Postoje brojna okupljanja širom stare Jugoslavije kao i odlično organizovani festivali. Želeo bih samo da spomenem nedovoljno posećen zrenjaninski festival stripa “Stripolis” koji bi trebao da bude nešto posebno za sve ljubitelje stripa u našem okrugu, a i šire, jer je sa posebnom strašću organizovan i vođen.

(Telegraf.rs/I love Zrenjanin)