Zbog sukoba sa Tomom Vučićem Perišićem bio je proteran iz Srbije: Priča Jovana Sterije Popovića
Kao dete je bio krhkog zdravlja, pa je često bio isključen iz dečjih igara i dogodovština. Imao je dečju paralizu leve ruke, pa je stalno bio uz majku...
Život Jovana Sterije Popovića je po mnogo čemu bio turbulentan. Zbog sukoba sa raznim političarima, a posebno sa Tomom Vučićem Perišićem, bio je proteran iz Srbije 1848. godine. Preminuo je usamljen i razočaran u Vršcu, u gradu tadašnjeg Austrijskog carstva, u kom je rođen na današnji dan 1806. godine.
Preporučujemo
Zona Zamfirova je zaista postojala: Ovo je istinita priča o Jevrosimi Kijametović
Ako me se sećaš, onda me briga što su me svi drugi zaboravili: Haruki Murakami i 13 citata o ljubavi
Jovan Sterija Popović je bio istaknuti komediograf, romanopisac, advokat i pedagog, koji je gajio ogromnu ljubav prema pozorištu. Mnogi ga smatraju osnivačem srpske drame.
Rođen je u trgovačkoj porodici. Kao dete je bio krhkog zdravlja, pa je često bio isključen iz dečjih igara i dogodovština. Imao je dečju paralizu leve ruke. Stalno je bio uz majku, koja je rano preminula, pa je Jovan ostao sa ocem sa kojim nije bio toliko blizak.
Školovao se u Vršcu, Temišvaru, Pešti i Kežmarku. "Hranio" se pozorištem dok je živeo u Mađarskoj. Fascinirala ga je scena, gluma, prikazi raznih istorijskih i izmišljenih priča. Družio se sa uglednim ljudima Srbije i Austrije.
Jedno vreme je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom Vršcu, pre nego što su ga pozvali da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Potom, bio je načelnik Ministarstva prosvete. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Bio je jedan od organizatora i osnivača Teatra na Đumruku - prvog stalnog pozorišta koje je radilo u toku 1841. i 1842. godine u blizini današnjeg Savskog pristaništa Luke Beograd.
Prva komedija koju je napisao bila je "Laža i paralaža", potom "Tvrdica" (Kir Janja), "Pokondirena tikva". Autor je dela "Ženidba i udadba", "Rodoljupci", "Roman bez romana" i mnogih drugih. Mnoga od njih i danas su deo repertoara pozorišta širom Srbije, a replike se citiraju. Fema je sinonim za pomodarstvo, a Kir Janja za tvrdičluk.
Sterija je u svojim delima često predstavljao i kritikovao tadašnje društvo i vlast, zbog čega je "nagazio na nogu" mnogih političara. Toma Vučić Perišić ga je prognao iz Srbije 1848. godine, nakon čega se Sterija vratio u rodni grad.
U samoći, preminuo je 10. marta 1856. godine. U Vršcu se danas može videti očuvana rodna kuća ovog velikana srpke književnosti, kao i spomenik, dok gradsko pozorište nosi njegovo ime.
Sto godina nakon njegove smrti, u Novom Sadu je festival "Sterijino pozorje" - najznačajnija pozorišna manifestacija Srbije.
(Telegraf.rs)