27 iluminacija iz „Miroslavljevog jevanđelja“ je nešto najbolje što možemo da vam poklonimo za Božić

Spasavamo zaborava bisere srpske kulturne baštine

Za početak, šta je uopšte Miroslavljevo jevanđelje? Svako bliže upoznat sa osnovama hrišćanske vere, zna da postoje četiri kanonska jevanđelja — Matejevo, Markovo, Lukino i Jovanovo, po preferiranom rasporedu Srpske crkve — te da su sva ostala apokrifna; ali Miroslavljevo je zapravo jevanđelistar, to jest, bogoslužbena knjiga koja sadrži probrane delove četiri pomenuta jevanđelja, koji su raspoređeni u skladu sa redosledom čitanja tokom crkvene godine. Drugim rečima, jevanđelistar, odnosno „aprakos“ među Grcima, praktičnoj primeni je prilagođeni i skraćeni izvod iz zvaničnih jevanđelja.

Miroslavljevo svoj naziv duguje humskom knezu Miroslavu, sinu Zavide i rođenom bratu velikog župana Stefana Nemanje, zato što se on u samom tekstu pominje kao naručilac njegove izrade, do koje je došlo verovatno tokom 1180-ih godina, ili možda bolje reći, negde tokom poslednje dve decenije XII stoleća. Crkva za koju je izrađeno ovo delo jeste Crkva svetih apostola Petra i Pavla, ili skraćeno Crkva svetog Petra, čiji je značaj uslovio kasniji razvitak Bijelog Polja, budući da je stolica Humske eparhije tu izmeštena iz Stona, koji su zaposeli bosanski banovi.

Njegov autor — koji je tekst pisao na tankom belom pergamentu, na 181 listu, odnosno na 360 strana, u dva stupca, sa po 22 ili 23 reda u svakom — verovatno je bio dijak Gligorije, koji je ispod reči „ja pisah alilujare Gligorije“ ostavio zapis: „Ja grešni Gligorije dijak nedostojan da se nazovem dijakom zastavih ovo Jevanđelje zlatom knezu velikoslavnomu Miroslavu sinu Zavidinu a mene gospodine ne zaboravi grešnoga no me sačuvaj sebi“, a ispod toga samo reč: „Varsameleon“.

Postoji 296 iluminacija perom crtanih, četkicom bojenih u crveno, zeleno, žuto i belo, zlatom ukrašenih, koje najčešće imaju oblik inicijala i minijatura, ređe zastavica. Najpoznatija zastavica je ona sa prve strane, na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama, a sve ostale slikane su perom i prostog su izgleda. Minijature su, kaže stručna javnost, dekorativne prirode i „retko ilustruju sam tekst“ kod kojeg se nalaze, ali moglo bi se pretpostaviti da poseduju neku nama nepoznatu simboliku i/ili možda dublju vezu sa tekstom. Treba pomenuti da je inicijal „П“ sa dve ptice upotrebljen za logo Narodnog muzeja u Beogradu.

Bez daljeg odlaganja, bez želje da danas detaljnije zalazimo u slučaj krađe jednog lista od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, koji još uvek nije vraćen, mada će izgleda uskoro biti, ali ne bez kontrausluge (pomenuli smo ovaj nesrećni „bratski“ lopovluk jer nemamo želju ni da nam se spočita prećutkivanje), prećićemo na stvar. 

Pred vama su probrane iluminacije iz ovog verovatno najznačajnijeg srpskog pisanog spomenika iz srednjeg veka. Da ih prikažemo sve, ne možemo, pa će ovih 27 morati da bude dovoljno da biste shvatili prefinjenu lepotu ovog rukopisa. Imajte u vidu da se otprilike polovina priloženih iluminacija nalazi već na prvih trideset stranica, jer je toliko sve prekrasno, da nam je bilo mučenje čak i ovo da proberemo. Poslednje dve se nalaze na ukradenom listu, sa jedinim nagim ženskim likom, „Vavilonskom bludnicom“, u čitavom rukopisu. Ako želite celo Miroslavljevo jevanđelje da pogledate, to možete učiniti na sajtu „World Digital Library“ američke Kongresne biblioteke.

(P. L.)