Kvazimodo i Esmeralda nisu imali srećan kraj kao u Diznijevom crtaću: Otkrijte kako su završili

Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti...

Gotički roman "Bogorodičina crkva u Parizu" ili "Zvonar Bogorodičine crkve", francuskog pisca Viktora Igoa, prvobitno je objavljen 1831. godine, pod nazivom "Notr Dam u Parizu".

Preporučujemo

Igo je počeo da ga piše dve godine ranije, ne bi li savremenicima probudio svest o šteti koju čine uništavanjem gotičke arhitekture, podizanjem novih, modernijih zgrada.

Kao što ime nalaže, najpoznatija francuska katedrala je u središtu radnje romana, a priča govori o tri lika uhvaćena u mrežu strasti i osvete.

Zvonar Kvazimodo, arhiđakon Klod Frolo i prelepa Esmeralda akteri su jedne od najemotivnijih i najpotresnijih priča u istoriji svetske književnosti. Doslovno ali i simbolično, centralno mesto u romanu posvećeno je najvećem ostvarenju francuske gotičke arhitekture – Bogorodičinoj crkvi u Parizu. U ovaj jedinstveni prostor, Viktor Igo je smestio svoju svevremenu priču o ljubavi, požudi, izdaji, propasti i iskupljenju, koja do današnjeg dana ne prestaje da intrigira generacije čitalaca.

Izdavačka kuća Laguna nas je nedavno obradovala i njihovim izdanjem ovog klasika...

Sećamo se Diznijevog crtanog filma iz 1996. godine koji nas je podsetio na ovu besmrtnu priču, ali, nažalost, taj lep završetak se nije desio u originalnoj Igoovoj knjizi...

Evo šta se desilo...

Esmeralda je šesnaestogodišnja Romkinja i ulična plesačica koja je prirodno ljubazna i empatična. Ona je protagonista oko koje se odvija cela priča. Ljudi joj se prvenstveno dive kao zabavljačici, potom je mrze kao vešticu, a onda joj se vera povrati uz Kvazimoda koji je zaljubljen u nju.

Kvazimodo je deformisani dvadesetogodišnjak i zvonar Bogorodičine crkve. Ne vidi i ne čuje dobro. Majka ga je napustila kao bebu, a onda ga je usvojio arhiđakon Klod Frolo. Kvazimodo mu je zahvalan jer ga je spasio smrti. Retko izlazi iz katedrale jer ga ljudi Pariza ne vole zbog njegovog izgleda. Kad je konačno izašao želeći da bude deo Festivala budala, Esmeralda je ta koja ga spasava kad ga svi maltretiraju.

Klod Frolo je glavni antagonista romana. Izolovao se od sugrađana jer se bavi alhemijom, pa veruju da je čarobnjak. Njegova nenormalna požuda usmerena ka Esmeraldi čini da radi gnusna dela. Ona mu ne uzvraća osećanja, pa on dobija želju za osvetom.

Kapetan Fibus je sporedni antagonista. Nakon što spasi Esmeraldu u procesu kidnapovanja, ona se zaljubi u njega, a ni on ne ostaje ravnodušan. Međutim, već je veren sa drugom ženom. Bez obzira na to želi da spava sa Esmeraldom, ali ga Frolo ubada nožem. On preživljava, ali Esmeraldu okrivljuju za ovo zlodelo, a i Fibus je krivi, jer je više ne želi. Potom se ženi verenicom i provodi tužan bračni život.

Uhapšena, Esmeralda je osuđena na smrt vešanjem. Međutim, Kvazimodo je spasava i odvodi u Notr Dam gde se privremeno brani utočištem. Kad Romi dođu da je spasu, Kvazimodo pogrešno misli da će je povrediti, pa ih tera. Esmeraldu spasava Frolo, ali nakon što ona ponovo odbije njegovu naklonost, Frolo naređuje njeno ubistvo. On se smeje dok je vešaju, a Kvazimodo ga u tom trenutku gurne sa Notr Dama i on gine.

Kvazimodo odlazi na groblje, grli Esmeraldino telo i od gladi umire pored nje...

(D.V./Telegraf.rs)