Održana promocija knjige "Između krajnosti": Jugoslavija se prelako odrekla Štulića
"Želeo sam da predstavim Džonija od krvi i mesa"
Promocija knjige "Između krajnosti" Ivana Ivačkovića, vodič kroz albume Azre i muziku Džonija Štulića, održana je u knjižare Delfi SKC u Beogradu.
Kako je na promociji u utorak uveče, na kojoj su pored autora, govorili i Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, i novinar Vladimir Stakić, podvučeno, knjiga je objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu, i ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila.
Ivačković slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika.
- Ovu knjigu sam napisao u čast svoje generacije koja je odrastala uz Azru, ali i koja je načinila Azru velikim, uticajnim i popularnim bendom. Jer, nema ni velikog generala iza koga ne stoji brojna vojska - kaže Ivačković i dodaje da je "Između krajnosti" pisana i za nove, mlađe generacije kako bi im ponudila pogled ka drugom, drugačijem vremenu.
Priznaje da je do sada nastalo mnogo mitova o Džoniju Štuliću, a ta "smešna mitomanija" štetna je ponajviše za samog Štulića.
- Želeo sam da predstavim Džonija od krvi i mesa jer, kako je i on uvek poručivao, treba misliti svojom glavom - kaže autor.
Dušan Pavlović se složio da je Štulić najveće ime jugoslovenske scene koji je "najpreciznije od svih znao da locira postojeći problem u društvu i politici" 80-ih godina prošlog veka.
- On je najpreciznije, ali i najupornije opevao tadašnju situaciju, a njegova muzika bila je poklič i poziv na promene. Bio je toliko uporan i zato je bio revolucionaran - rekao je Pavlović.
Njegov kreativni pad bio je, međutim, slažu se govornici, u trenutku kada je cela tadašnja scena postala mejnstrim, postala deo establišmenta, čemu on nije mogao da se prilagodi - niti je želeo to da prihvati.
- Štulić nije mogao sebi da objasni šta se dešavalo, kuda duva vetar. Tada se promenio i od tada opada kvalitet svega što je radio - smatra Pavlović.
Poslednji intervju sa Džonijem Štulićem uradio je 1990. godine, kaže Vladimir Stakić, koji, prisećajući se tog razgovora s muzičarem, ističe da Branimir tada nije želeo da govori o muzici već o svojim politčkim mislima i partiji koju je želeo da osnuje.
- Nije bio siguran na koju stranu da krene. Bio je večiti autsajder. Ali, nažalost, moram da primetim i ono što su mi njegovi prijatelji u Zagrebu potvrdili, Džoni je još tada patio od paranoičnosti. Mislio je da će ga uhapsiti, da će doći po njega. Kao što su ubili Lenona, ubiće i njega - kaže Stakić.
Ivačković priznaje da mu je prilikom pisanja knjige najteže palo osvešćivanje i podsećanje na loše momente Štulićeve karijere, koji su nastupili posle 1984. godine.
- Pre toga, ono što je stvarala Azra bilo je najviše dostignuće u muzici. Teško mi je bilo i da se vratim u to prošlo vreme, koje koliko god strašno bilo, nama je bilo zlatno jer smo bili mladi - priznaje i dodaje da je bilo pođednako zahtevno "ući pod kožu Džonija Štulića".
Razlog odlaska u Holandiju, smatra Ivačković, bio je preveliki teret na njegovim leđima, "teret koji je sam sebi nadenuo jer je precenio svoje mogućnosti i onaj koji mu je publika stavila, jer je nagrnula na Azru svim snagama."
Jugoslavija se, smatra autor, prelako odrekla Džonija Štulića, ali i mnogih drugih.
- Uporedio bih Džonija s Danilom Kišom. Kiš je otišao kao pobednik u sukobu s glupacima, ali to njegovo srce nije moglo da izdrži, te je platio životom. Štulić je sva sreća i živ i zdrav, ali i dan danas nailazi na preveliko nerazumevanje - kaže Ivačković.
Na pitanje da li je Branimir Štulić pročitao knjigu i koje je njegovo mišljenje, Ivačković je prokomentarisao da i da jeste, on to nikada ne bi ni priznao.
- Imao sam prepisku s njim na društvenoj mreži. Kritikovao ju je, iako je po njegovim rečima, nije pročitao. Mnogi su to iskoristili da me optuže da je to moj dogovor s njim kako bismo izreklamirali knjigu, dok Štulić smatra da zarađujem na njemu - kazao je Ivačković, otkriviši da sprema trilogiju.
(Telegraf.rs/ Tanjug)