Dule (20) je bio mlad i lep, hrabar i skroman i svi su plakali kad je poginuo

Jedna od najlepših, ali i najpotresnijih rodoljubivih pesama

Pešadijski potporučnik Dušan D. Pavlović, ranjen još kao pitomac Vojne Akademije na Bastavu 1914, izvršio je sa svojom četom juriš na Bugare 6. avgusta 1916. u času kad su hteli da se dočepaju grebena na Čeganskoj Planini i tu našao smrt. Imao je samo 20 godina kada je život dao na Solunskom frontu. Bio je mlad i lep, hrabar i skroman i svi su u bataljonu plakali kad je poginuo.

Potporučnik Dule

Preporučujemo

poklasmo se strašno s Bugarima,

na visokoj Čeganskoj planini,

na očima, mirnim jezerima.

Kad je bilo posle pola dana,

dok još sunce kazivaše lice,

navališe redovi dušmana

i probiše žice nasilice.

Al' tad jurnu četa u šestaka,

od kostiju digoše se kule,

pred četom je potporučnik Dule,

a za njime šaka od junaka.

Začudi se planina Čegana,

tanka jela drhtnu na uvojke,

beše Dule lepši od devojke,

a hrabriji od Strahinjić Bana.

Pobegoše redovi došljaka,

ludo beže, ludu sudbu hule,

al' pogibe potporučnik Dule

i izgibe šaka od junaka.

Još ostade crno razbojište,

noć rujavu kad obavi travu

i gavran se diže da poište,

mrtvu glavu, lepu i krvavu.

Milosav Jelić (1916)

(Telegraf.rs / S. O.)