Reakcija ministra Vukosavljevića povodom komentara o dodeli Nobelove nagrade Peteru Handkeu
"Notorni bukači novim otrovom natapaju svoje stare stavove. Njihovi glasovi i repertoari odavno su nam dobro poznati..."
Ministar kulture i informisanja, Vladan Vukosavljević, reagovao je na komentare o dodeli Nobelove nagrade Peteru Handkeu.
- Dok se širom sveta svi pravi i iskreni ljubitelji književnosti raduju i pozdravljaju dodeljivanje Nobelove nagrade Peteru Handkeu, najvećem živom piscu nemačkog jezika, iz balkanskog regiona i ponegde iz sveta, sa dobro poznatih adresa stižu glasovi mržnje.
Preporučujemo
Zbog ovog teksta o Srbima iz 1996. godine napadaju nobelovca Handkea: Za Srbe niko nije imao milosti
Albanci sutra u Prištini protestuju zbog Nobelove nagrade Handkeu, ali džabe. Odluka se neće menjati
Praveći se da ne znaju da se Nobelova nagrada za književnost dodeljuje za životni doprinos laureata svetskoj književnoj i kulturnoj baštini, a ne njegovim privatnim stavovima o različitim društveno-istorijskim fenomenima, notorni bukači novim otrovom natapaju svoje stare stavove. Njihovi glasovi i repertoari odavno su nam dobro poznati.
Ipak, donekle iznenađuje prava bujica antisrpske histerije, primitivnih invektiva, istorijskog revizionizma i izmišljotina svake vrste, sve zbog okolnosti da je Nobelovu nagradu dobio pisac koji se usudio da voli i poštuje srpski narod. Oni i piscu i narodu namenjuju istu sudbinu, osudu i raspeće na nečasnom krstu svojih neistina.
Ohrabrujemo ih da razmotre mogućnost da sva dela Petera Handkea sakupe na gomilu, zapale ih i oko vatre odigraju ritualni ples uz gromko izvikivanje antisrpskih parola. Sve pod uslovom da prethodno sebi objasne vezu između vrhunske umetnosti i sopstvene mračne isključivosti natrunjene šovinizmom.
Taj potencijalno katarzični trenutak, istovremeno bi predstavljao prikladnu istorijsku referencu na inspiratore takvih postupaka, poznate sa najtamnijih stranica istorije Evrope. Osim toga, pokazali bi čovečanstvu da poražena ideologija i postupci pokretača Drugog svetskog rata i dalje žive na Balkanu i u glavama pojedinih lažnih filozofa i marionetskih udruženja po svetu, snažni i vitalni kao nekad. I to najviše u onim klajnbirgerskim varošima, orijentalnim kasabama i srpskim provincijama koje su naciste dočekivale cvećem i karnevalskim raspoloženjem i ushitima.
Nama i ubedljivo većem delu današnje civilizacije ne ostaje drugo nego da ih pominjemo u svojim molitvama za spas njihovih duša.
I naravno, da nastavimo da uživamo u veličanstvenom književnom opusu i etički visoko izgrađenim vrlinama uzoritog pisca i čoveka, nobelovca Petera Handkea.
(Telegraf.rs)