Pesma zbog koje je Nikola Tesla zaplakao, pa poljubio ruku Zmaju i dao veliko obećanje

Jovan Jovanović Zmaj je prvi srpski pisac koji je preveden u SAD

Nikola Tesla je pored svog naučnog rada, preveo desetak pesama Jovana Jovanovića Zmaja na engleski jezik, smatrajući ga najvećim srpskim pesnikom.

Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine, kada je vozom, preko Novog Sada, došao u Srbiju, a u Beogradu je tom prilikom organizovan svečani doček.

Preporučujemo

Rečima dobrodošlice i sa velikim oduševljenjem Teslu je dočekao srpski kralj, mnogi znameniti ljudi tog vremena i brojni građani koji su došli da pozdrave čuvenog genija, a jedan od govornika na toj svečanosti bio je niko drugi do omiljeni pesnik Teslin, Jovan Jovanović Zmaj.

On je naučnika pozdravio stihovima, što je ujedno bio i jedini put da Zmaj javno čita svoje pesme. Tesla, iskreno dirnut ovim susretom, prišao je pesniku i poljubio mu ruku i rekao:

- Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti.

Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašću bacio na prevođenje Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.

Teslini prevodi pesama objavljeni su u čuvenom američkom časopisu „Vek” (The Century Magazine). U istom je magazinu izašao i Teslin tekst posvećen Jovanu Jovanoviću Zmaju, u kome je Tesla američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate detalje koji se tiču početaka Zmajevog književnog rada.

Zahvaljujući Nikoli Tesli, Zmaj je postao prvi srpski književnik koji je preveden i objavljen u SAD.

Zmajeva pesma posvećena susretu sa Nikolom Teslom:

Ne znam šta je, je l`suština,

Il`to čini samo mis`o-

Čim smo čuli: dolaziš nam,

Odmah si nas elektris`o.

Na sto žice sprovodnice,

Elektrika juri sirom,

vazduhom će biti spoja

(posle možda i etirom)

-Stoji stablo, stoji Srpstvo,

Majka svakom listu-sinu,

Najsvežiji list mu trepnu

pa odleti u daljinu.

Ti nam, Tesla, ti vrlice,

Ode letom jače struje

U daleku Kolumbiju,

da ti munje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se

Ispolinske misli roje,

Tebe vraća neodolje,

Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,

Sisni dojku, sisni vrli.

Svaka grana srpskog stabla

Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan

Rukujuć`se s srpskom dikom

I otkriva srce svoje

Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag

-Sastanak nam kratko traje-

Al`toplotu nosi sobom

Bratinskog zagrljaja.

Ostvarena j`mis`o tvoja

Mis`o divna i golema:

Među nam`biće veza,

A daljina nema, nema.

Razumeće listak svezi

Svaku žilu svoga stabla,

(Elektrika nasih srca)

I bez žica i bez kabla.

(Telegraf.rs/Avantart.com)