Godišnjica je smrti velikog Remarka. Evo 35 njegovih veličanstvenih misli o ljubavi, sreći i životu

„Život je kao jedrilica koja ima previše jedara i može da se prevrne u svakom trenutku“, napisao je jednom Erih Marija Remark. Takođe: „Bolje je umreti kada želiš da živiš, nego živeti dok ne poželiš da umreš“

Erih Marija Remark, zapravo 22. juna 1898. godine u Osnabriku rođen kao Erih Paul Remark, preminuo je u švajcarskom Lokarnu na današnji dan pre četrdeset devet godina, dakle 25. septembra 1970. Izdanak nemačke radničke rimokatoličke porodice, koja je poreklom francuska i koja se početkom devetnaestog veka germanizovala, bio je regrutovan tokom Prvog svetskog rata, nakon punoletstva, i 12. juna 1917. poslat na Zapadni front, gde se već narednog meseca obreo u rovovima i učestvovao u borbama.

Preporučujemo

31. jula ranjen je šrapnelom granate u levu nogu, desnu ruku i vrat, evakuisan sa bojišta i poslat u Nemačku na oporavak u vojnoj bolnici, u kojoj je proveo ostatak sukoba. Tih mesec i po dana bilo je ključno za čitav njegov život, jer bez tog iskustva svakako ne bismo imali romane kao što su „Na zapadu ništa novo“ (1929), „Povratak“ (1931) i „Tri ratna druga“ (1936), koji se svi posredno ili neposredno bave ratom, bilo na bojištu, bilo u mirnodopskom (ne)životu nakon što su puške utihnule.

Remark je bio žestoki protivnik nacističke bulumente, pa je posle dolaska Hitlera na vlast morao da se drži podalje od Nemačke, i mada je svejedno već živeo u Švajcarskoj, više nije mogao da objavljuje u domovini; 1938. mu je oduzeto i državljanstvo, a najmlađa sestra 1943. pogubljena, tačnije giljotinirana zbog „podrivanja morala“ pošto je navodno izjavila da je rat izgubljen, za šta je Remark saznao tek posle Drugog svetskog rata, koji je u celosti proveo u Sjedinjenim Državama, budući da je neposredno pred njegovo izbijanje 1939. morao da beži iz Švajcarske zbog opasnosti da bude deportovan u smrt.

Autor gorepomenutih romana, kao i romana „Ljubi bližnjeg svog“ (1941), „Trijumfalna kapija“ (1946), „Iskra života“ (1952), koji je posvećen pomenutoj sestri, i drugih, bio je autor i izuzetno dubokih misli koje se u njegovim delima mogu pronaći razasute poput bisera; potrebno je samo pažljivo čitati. Evo 35 takvih umovanja.

1. „Ne“, reče brzo. „Nikada. Ostati prijatelj? Pokušati da se odneguje mali ružičnjak na pepelu slomljenih osećanja? Ne, to nama dvoma nikada ne bi uspelo. To se dešava samo posle kratkih afera i izgleda lažno. Ljubav ne treba kvariti prijateljstvom. Kraj je kraj“.

2. Niko ne može da postane toliki stranac kao osoba koju si nekada voleo.

3. Kako se trapavo ponaša osoba kada je istinski zaljubljena! Koliko brzo bledi njeno samopouzdanje! I kako se usamljeno oseća; sve njegovo hvaljeno iskustvo nestaje, poput magle, i oseća se slabo i bespomoćno.

4. Samo onaj, koji zna šta je usamljenost, poznaje pravu vrednost susreta sa svojom voljenom.

5. Ljubav ne trpi objašnjenja. Ona zahteva akciju.

6. Ljubav želi da bude večna. To je izvor mučenja koje nam donosi.

7. Žena postaje pametnija kada je zaljubljena, dok muškarac prosto gubi razum.

8. Tek onda kada napustiš nekoga postaneš potpuno fasciniran svim što je u vezi s njim. To je paradoks ljubavi.

9. Samo nesrećni cene sreću. Srećan čovek ne oseća istinsko veselje više nego što to čini lutka. On tek prikazuje to; on to ne poseduje. Svetlost ne sija u svetlosti; sija u mraku.

10. Čovek može o sreći da govori samo pet minuta, i ne duže. Nema o tome šta da se kaže, sem da si srećan. Ali čovek može čitave dane i noći provesti pričajući o nesreći.

11. Čovek je istinski srećan samo onda kada protoku vremena posvećuje najmanju moguću pažnju, i kada ga strahovi više ne progone. Čak i ako te tvoji strahovi progone, smej se. Šta drugo možeš?

12. Sreća je najnejasnija i najskuplja stvar na svetu.

13. Najlepše mesto je ono na kojem se ti kao osoba osećaš srećno.

14. Čovek je snažniji od svoje sudbine sve dok ne digne ruke.

15. Što je čovek primitivniji, to više ceni sebe.

16. Ništa nije dosadnije nego posmatrati kako čovek pokazuje svoj intelekt, posebno ako ga nema.

17. „Ništa još nije izgubljeno“, rekoh. „Nekoga gubiš tek kad je mrtav.“

18. Cinici imaju najprivlačniji karakter, idealisti najgori. Zar to nije čudno?

19. Što čovek sebe manje voli, više vredi.

20. Pogrešno je misliti da svi ljudi imaju jednaku sposobnost da osećaju.

21. Ako želite da ljudi ništa ne primete, ne budite obazrivi.

22. Zapamti ovo, dečače: nikada, nikada, nikada čovek ne može ispasti smešan u očima žene ako čini nešto za njeno dobro.

23. Oduvek sam smatrao da žena ne treba govoriti muškarcu da je zaljubljena u njega. Njeno sijanje i radosne oči tome bi trebalo da svedoče.

24. Žena treba ili da bude obožavana, ili ostavljena. Sve ostale su puke laži.

25. Ako žena pripada drugom muškarcu, pet puta je poželjnija od one koju lako možeš imati.

26. Nikada ništa ne objašnjavaj ženi. Umesto toga, deluj. Uvek deluj.

27. Žena nije komad nameštaja, ona je prekrasni cvet. Treba da sluša samo lepe reči i da zaokuplja tvoju punu pažnju. Bolje joj je reći nešto prelepo svakoga dana nego raditi za nju u sumornoj pomami svakog dana svog života.

28. Pomislio sam kako je strašno voleti ženu i ipak biti siromašan u isto vreme.

29. Sve ono što ne možeš dobiti deluje bolje od onoga što imaš. To je romansa i glupost našeg života.

30. Kažu da je život težak tokom prvih sedamdeset godina. Onda počinje da se poboljšava.

31. Život je kao jedrilica koja ima previše jedara i može da se prevrne u svakom trenutku.

32. Pokajanje je najbeskorisnija stvar na svetu. Ništa se ne može vratiti ili promeniti. Ništa ne može biti popravljeno. Inače bismo svi bili sveci. Život nam nije odredio da budemo savršeni. One koji su savršeni bi trebalo staviti u muzej.

33. Ponekad moraš prekršiti svoje principe. Inače ti ne donose radost.

34. Bolje je umreti kada želiš da živiš, nego živeti dok ne poželiš da umreš.

35. Šta god da ti se desi, nikada ne primaj to lično. Ništa na ovom svetu nije toliko važno.

(P. L.)