Kenan Crnkić, autor bestselera "Nadživeti život" savetuje kako da 2020. bude vaša najbolja godina
Retki imaju snagu i zrelost (ili ih život sam isprovocira) da se u jednom trenu zapitaju se: "Da li je ovo moj ili tuđi život? Živim li ja ili nekome nešto dokazujem?"
- Imao sam previše u životu da znam da novac ne donosi sreću, ali da se ne lažemo - ne možemo da negiramo novac. On donosi slobodu izbora, a sloboda izbora je ključ. Ipak, tvrdim da je najvažnija valuta i budućnost vreme, jer ko ovlada svojim vremenom, ovladao je životom - smatra Kenan Crnkić, autor bestselera “7 tajni uspeha, “Pazi kojeg vuka hraniš” i “Nadživeti život”.
A upravo je vreme ono što je odlučio da pokloni svojim ovdašnjim čitaocima koji ga, kako kaže, stalno pitaju kada će moći da čuju neko od predavanja koje Crnkić drži po svetu. On će sredinom oktobra održati seriju besplatnih predavanja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, kao i besplatne radionice za Privredne komore u ova tri grada. Mesec dana kasnije održaće veliko regionalno predavanje "Tvoja najbolja godina", u beogradskom hotelu "Metropol", gde će svojim slušaocima dati savete kako da promene sebe i svoj odnos prema životu, kako bi u 2020. ostvarili svoje potencijale.
- Transformacija je nešto što vas menja iznutra i moj seminar ima upravo taj cilj – da vas razbudi za život i ukaže kako da od njega napravite najlepšu moguću priču. Verujem da život, kao fudbalska utakmica, ima dva poluvremena. Prvo zovem vremenom sticanja. Neko vas ubaci na teren i kaže "zaposli se, udaj, ženi, kupuj nekakve stanove, idi na nekakve odmore“. U toj borbi za sticanje, u prvom poluvremenu umre 80 odsto ljudi.
- Retki imaju snagu i zrelost (ili ih život sam isprovocira) da u jednom trenu siđu u svoju imaninarnu svlačionicu i zapitaju se: "Da li je ovo moj ili tuđi život? Živim li ja ili nekome nešto dokazujem?". Tek kada kada dobiju odgovor, mogu da zaigraju drugo poluvreme, koje zovem poluvreme svrhe tj. ispunjavanje svrha života - kaže Crnkić.
"Svlačionica", tj. tačka preokreta u životu ovog doktora ekonomskih nauka bila je klinička smrt koju je pre nekoliko godina doživeo. Našavši svoje odgovore, uspešni biznismen izašao je iz sveta finansija i posvetio se pisanju.
- Nije taj događaj (klinička smrt) imao filmske atribute. Nisam video belu svetlost... U pitanju je osećaj nakon koga sam počeo da sebi postavljam nova pitanja, ona o kojima govorim u knjizi "Pazi kog vuka hraniš". Ključno je to, da sam ja stvarno taj dan umro, kakav bih trag ostavio iza sebe? Ok, ti si najmlađi menadžer godine, privredna ličnost godine i šta sad? Kome si ti to ostavio, šta si ti promenio i najvažnije od svega – je li to bio tvoj život? Ili si ipak nesvesno živeo tuđi? Često mi nismo svesni svoje nesvesti. Najvažnije je ta čovek poželi i tada se obično otvore ta vrata ili dođe do susreta koji ne planirate. Kažu da važne susrete duše planiraju mnogo unapred. I promeni vam se život, ali i odnos prema životu.
VREME. VALUTA. BUDUĆNOST
A kako tretiramo naše vreme, tako tretiramo i naš život, kaže.
- Naše vreme je najvredniji resurs koji postoji. Uzmite onu čuvenu "Time is money". Moj citat je vreme, valuta, budućnost. Bogati smo koliko imamo vremena, uspešni kako koristimo to vreme, a srećni kako u njemu uživamo. Vreme je valuta budućnosti. U ekonomiji najjača valuta je ona za kojom je potražnja najveća. A svi se žale kako nemaju vremena, kako im vreme prolazi. Ko ovlada vremenom, ovladao je životom. To je trenutak, ovo sada, jer ne znamo šta sutra nosi. Najveći problem leži u tome što ljudi misle da imaju vremena i stvari ostavljaju za kasnije.
- Ovladati vremenom znači osvestiti svaki trenutak. Govorim o važnosti da budete prisutni u momentu, ovde i sad, a ne ko zna gde u mislima. Vi danas nekome ne možete pokloniti išta vrednije od svog vremena, jer se trenuci u kojima date sebe nikada više neće vratiti. I otuda je važno s kim ih provodite, jer sa nekim ljudima gubite vreme, a s drugima pojam o vremenu.
Crnkić ističe jedan od svojih citata: U liftu tvog života postoje ljudi koji te dižu i koji te spuštaju.
- Važno je s kim se družite. Sa kojih to pet ljudi, uključujući i roditelje, provodite najviše vreme. Zapitajte se gde bi bili da provodite vreme sa pet ljudi koje bi želeli da imate u svom životu. Mislim da je u vremenu koje je opsednuto zdravom ishranom većina bolesti povezana ne sa tim šta jedemo, već sa tim šta nas izjeda. Zato je meni koučing promenio život. Izjedaju nas nekad ljudi oko nas. Nemoguće je da danas promenite život, kada vam sa svih strana ljudi kukaju, ili vas obeshrabruju, ili vam istinski žele dobro, ali vas sputavaju.
LJUDI NA BALKANU NE USPEVAJU, JER GREŠE U TRI BITNE STVARI
Gosti na njegovim predavanjima, koji uvek koriste priliku da ga nakon toga pitaju o svojim problemima oči u oči, vrlo često traže rezultate sada i odmah. I to je, kaže Crnkić, moguće.
- Nekada me ljudi pitaju da im dam instant savet, koji mogu odmah da primene. Kažem im da promene zvono na telefonu. Zvono je dokazano najveći izvor dnevnog stresa, koji bi neka pozitivna melodija odmah oslabila. Onda traže nešto što će imati najjači učinak. Savetujem ih da promene pet ljudi s kojima provode većinu svog vremena. Treća stvar vezana je za jedno istraživanje Kolumbija Univerziteta po kome ljudi danas koriste samo devet odsto svojih potencijala. To je katastrofa. Mi smo se toliko zadovoljili prosekom! Telefon ne može da normalno radi na devet odsto baterije, a kamoli čovek. Ljudi se previše boje. Igraju ne na to da pobede, već da ne izgube, predstavljaju se kao žrtve, misle da im nešto pripada, a onda sami sebi rade PR izgovorom „ne mogu ja to, jer...“. Pitam ih što lažu sami sebe. Možeš dati ili izgovore, ili rešenja... A sve se menja tek kada se mi promenimo.
Radeći po celom svetu, Crnkić je mogao da upozna poslovnu kulturu koju baštine različite nacije. Na pitanje da li i gde Balkanci u odnosu prema poslu greše, on odgovara vicem.
- Razgovaraju dva prijatelja i jedan pita „Šta ti misliš, da li je gore ne znati ili biti nezainteresovan“, a ovaj odgovara „Ne znam, nit me interesuje“. Nezainteresovanost je strašan problem ljudi na Balkanu, za sve u životu, uključujući i život sam. To je broj jedan. Broj dva i tri su previše odlaganja i previše izgovora. Kažu da su đavolu dva najjača vojnika sumnja i odlaganje. Kod mene ne postoji reč možda, samo da i ne.
ČETIRI VRSTE LJUDI I KAKO POSTATI ONA KOJA NADŽIVLJUJE ŽIVOT
Od njegove tri knjige, "Nadživeti život" je postala regionalni bestseler. Sam naslov budi radoznalost - šta znači nadživeti život i kako se to radi?
- Nadživeti život znači podignuti svoje standarde. Postoje ljudi koji samo postoje, jedu i dišu. Postoje ljudi koji život potroše, puste se da ih on slomi, pate od sindroma žrtve i više ih nije briga za sebe. Treća vrsta su oni koji preživljavaju, to je kult mediokriteta. Postoje i oni koji proživljavaju život i žive 200 na sat. I na kraju, postoji mali broj ljudi koji nadživljavaju život. Knjiga i seminar su poziv na to. To su ljudi koji shvataju da život jeste dar, ali koji je došao sa obavezom da ostave neki trag u beskonačnom. Danas da umrem, tri knjige iza mene stoje, a moje knjige su pune citata ljudi kojih više nema. Možete postaviti sebi neki cilj. Jednom mi je jedan veoma uspešan i bogat biznismen rekao da je postigao sve što je hteo i da je izgubio ciljeve što se tiče novca. Postavio sam mu cilj da napravi fondaciju koja će 100 godina nakon njegovog života godišnje davati 100.000 evra u humanitarne svrhe. E to je ozbiljan cilj.
Novac će biti važna i nezaobilazna tema njegovih predavanja.
- Dok sam radio kao direktor jedne velike finansijske institucije, završio sam postdoktorske studije na Poslovnoj školi na Harvardu. Harvard nije ništa specijalno, a opet jeste, jer tamo vam sitnice otkriju srž stvari. Meni su oči otvorila dva prosta pitanja jednog profesora. Zanimalo ga je „What’s your job?“ Odgovorio sam mu. On me potom pitao „What’s your bussines?“ Pomislim da li treba da mu dva puta objašnjavam istu stvar. Onda shvatim da ja ne shvatam. Čovek bi trebalo da ima i svoj posao, i poziv. Posao je zvaničan, tipa ja sam sada profesor na Univerzitetu. Moj biznis je moja akademija, koučing, seminari... Moj poziv su knjige, prevođenja na Brajevo pismo, rad sa tinejdžerima... A mene su ova dva pitanja i u finansijskom smislu obogatila, jer iako sam tada bio odlično plaćen CEO, nisam imao svoj biznis, a finansijsku sloboodu stekao sam tek preko biznisa.
- Nema danas slobode bez finansijske slobode. Imao sam previše u životu da znam da novac ne donosi sreću, ali da se ne lažemo, ne možemo da negiramo novac. On donosi slobodu izbora, a sloboda izbora je ključ. Postoje tri nivoa o kojima ćemo govoriti - finansijska zaštita, finansijska sigurnost i finansijska sloboda. Ljudi treba da to slože i prestanu da očekuju da će država ili neko drugi išta uraditi za njih. Treba da nauče da preuzmu odgovornost za svoj novac i da on služi njima, a ne oni njemu.
- Ljudi treba da prestanu da više čuvaju stvari za specijalne prilike. Ceo život je specijalna prilika.
PREDAVANJA U NIŠU, NOVOM SADU I BEOGRADU
Kenan Crnkić će prvo predavanje održati u Nišu 14. oktobra, potom 15. u Novom Sadu i 16. u Beogradu. Ulaz na predavanja je slobodan.
- To je moj poklon publici koja mene voli i prati moj rad. Na kraju ću 16. novembra u hotelu "Metropol" održati seminar "Tvoja najbolja godina". Za taj seminar sam siguran da ljudima može da promeni život. Tu ću im ponuditi alate i strategije, šta konkretno treba da rade prva tri dana naredne godine, a šta u prvih 90 itd, kako bi 2020. bila najbolja godina njihovih života. Meni je Džon Maksvel promenio život. Ja sam pre toga bio hard kor biznismen koji vodi velike korporacije. Da je neko tada mojim poznanicima rekao da ću pisati knjige, odgovorili bi da to nema veze s pameću. Izgleda da ima. Ali to je ta transformacija o kojoj govorim, to je moć osobe da u vama prepozna ono što vi sami ne vidite i na neki način vas stimuliše da taj potencijal izađe na videlo.
- Danas je jako važno da izaberete koga ćete slušati. Nedavno sam na jutrarnjem programu slušao trojicu eminentnih ekonomista kako iznose svoje stavove o dolaru. Jedan je nudio veoma jake argumente da je sada pravo vreme da se kupuje dolar, drugi jednako logično zahtevao da se sva kupovina obustavii, dok je treći preporučivao čekanje. Morate da izaberete koga da slušate. Tako i u poplavi raznoraznih koučeva morate da osetite s kim se razumete. Ipak, i to je stvar vežbe. Ja nikada nisam rekao da ja imam sve odgovore, niti mislim da postoji stanje u kome je čovek sve složio na svoje mesto. Nikada ne prestajemo da se borimo. Dovoljno je da u 365 dana imamo više onih dobrih nego loših, da preuzmemo većinsko vlasnitšvo nad svojim životom - zaključuje on.
Svoje mesto na seminaru možete rezervisati na vebsajtu drcrnkic.org.
(D.D.S.)