Dejan Ristić novom knjigom otkriva istinu o 20 najpoznatijih istorijskih mitova u koje Srbi veruju
- Knjiga je reakcija na činjenicu da živimo u vreme kada je znanje potpuno obesmišljeno - rekao je Ristić
Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju, ko je zapravo bio Marko Kraljević: junak ili turski vazal, da li je Jelena Anžujska bila stvarno Anžujska, zašto nema petokrake na grobu Josipa Broza Tita... samo su neki od mitova koje analizira istoričar Dejan Ristić u svojoj knjizi "Mitovi srpske istorije" u izdanju "Vukotić Media" koja je od danas dostupna u knjižarama širom Srbije.
Knjiga obuhvata dvadeset najpoznatijih mitova i sadrži analizu istoričnosti svakoga od njih.
Preporučujemo
Ovih 9 čuvenih romana trebalo je da se zovu sasvim drugačije. Spada li tu i vaša omiljena knjiga?
Naš veliki pesnik umro je u najtežoj bedi, a sada mu se država odužila u njegovom rodnom Prokuplju
Ristić se nada da će knjiga isprovocirati dijalog o nekim važnim istorijskim temama, ne toliko među istoričarima koji su kroz obrazovanje upoznati sa sadržajem knjige, već među zaljubljenicima u istoriju koji su zainteresovani da obogate i objektivizuju svoja znanja, i to pre svega iz nacionalne, a zatim i iz evropske istorije.
- Knjiga je reakcija na činjenicu da živimo u vreme kada je znanje potpuno obesmišljeno. Naši građani su izloženi velikom broju pojedinaca koji su nekompetentni za bavljenje naučnom istorijografijom jer nisu studirali istoriju, niti raspolazu odgovarajucim znanjima i veštinama. Ti pojedinci se bave pseudonaukom pa nam se dešava da kao društva neke važne stavove zasnivamo na istorijskim falsifikatima ili u najboljem slučaju polistinama - kazao je Ristić.
Dodaje da je njegova knjiga ponovljeni pokušaj jednog istoričara da, sledeći primer svojih velikih prethodnika iz 19. i 20. veka, ponudi mogućnost da se na jednom mestu nađe naših najpoznatijih 20 mitova za koje je najveći deo naših sugrađana ubeđen da se sadrze nesporne istorijske činjenice.
Prema njegovim rečima, mitovi su karakteristični za period antike i srednjeg veka u evropskoj, svetskoj, pa i našoj kulturi, ali nije tipično da jedno društvo i nacija podležu epidemiji mitomanije na početku 21. veka.
(Telegraf.rs/Tanjug)