U 9. krugu pakla nalaze se najveći grešnici. Evo čija je to adresa
Deveti krug pakla obuhvata tri poglavlja "Božanstvene komedije" i krije jednu od najstrašnijih priča cele Evrope 13. veka
Izdaja - taj je greh Dante Aligijeri ocenio kao najstrašniji od svih i one koji su ga počinili smestio u najdublji, 9. krug pakla.
U svom kapitalnom delu "Božanstvena komedija", Dante (kao književni lik) proživljava epsko putovanje. On ide od vrata pakla do Boga, kroz had, čistilište i raj, praćen dušom Vergilija, rimskog pesnika na koga se ugledao.
U paklu on sreće sve vrste grešnika - ubice, preljubnike, lopove, zelenaše, jeretike... No, 9. krug je večna adresa onih koji su dali svoju reč ili primili tuđu blagost, a onda je pogazili. Među njima je, naravno, i sam Satana - Lucifer.
Na ulasku u 9. krug Dante i Vergilije susreću Gigante, divove koji su po grčkoj mitologiji pobunili protiv Zevsa, odnosno koji su izdali vrhovnog boga.
Vergilije im "sređuje" da uđu u 9. krug, tako što se obraća jednom od Giganata, Anteju, koga je savladao Herkules. On ga potkupljuje rečima. S jedne strane obećava mu da će Dante proširiti njegovu slavu kod ljudi, kada se vrati među žive, a sa druge mu laska, jer govori da Giganti ne bi izgubili da je bio on sa njima u borbi.
Antej pada na hvalisave reči, pa u svojoj ruci spušta Dantea i Vergilija na samo dno pakla, gde se nalaze i najveći grešnici - Juda i Lucifer.
Deveti krug podeljen je na četiri pojasa - Кainu, Ptolomeju, Antenoru i Judeku. Svi grešnici su zamrznuti u ledu i manje ili više nepomični. Oni su izdali porodicu, državu, domaćine (zakon gostoprimstva) i Boga. U njihovom hladnom i okamenjenom srcu nije bilo plemenitosti i ljubavi. Zato njihova kazna podrazumeva nepokretnost.
Prvi pojas je Кaina, gde su izdajice rođaka utopljene u ledu do svojih lica. Nosi ime po Кainu, sinu Adama i Eve, koji je izdao bratsku ljubav ubivši Avelja u Starom zavetu.
U Antenori (po Atenoru, Trojancu koji je po legendi izdao svoj grad) kažnjeni su politički izdajnici. To koliko im je izdaja uništila dušu vidi se i u zagrobnom žiotu. Izdajnik ne želi Danteu da kaže ime, ali onda ga drugi grešnik izda i kaže kako se zove.
Ovde Dante sreće duše grofa Ugolinija i nadbiskupa Ruđerija, čija je međusobna mržnja bila jedna od glavnih tema u Italiji 13. veka. Ugolini i Ruđeri su za života bili politički protivnici. Na vrhuncu njihovog sukoba nadbiskup zatvara grofa i njegove sinove u tamnicu da umru od gladi. Sinovi se muče pred njim, a Ugolini pokušava utoli svoju glad tako što jede sopstvene prste.
Na to mu deca kažu da će ga mnogo manje boleti ako pojede njih kada umru. Da se ne grozi da "svuče tu bednu put" koja je živela zahvaljujući njemu. Sinovi umiru, a ono što on nije mogao da uradi od bola, uradio je od muke - pojeo ih je. Zbog svog političkog angažmana on je na neki način kriv za njihovu smrt.
Ne postoji strašniji opis od ovog. Celu večnost Ugolini i Ruđeri stoga provode tako što grof grize i glođe glavu nadbiskupa, dok zajedno boluju u ledu.
Treći pojas je Ptolomeja, po Ptolomeju koji je izdao gostoprimstvo prema Simonu Makabejcu, jevrejskom vladaru i njegovim sinovima. Ubio ih je dok im je bio domaćin. Oni koji su izdali gostoprimstvo prekriveni su ledom preko lica. Kažnjeni su oštrije od prethodnika, jer je gostoprimstvo od najstarijih vremena veoma važan međuljudski odnos u svim kulturama.
U 4. pojasu pod imenom Judeka (po Judi Iskariotskom) nalaze se oni koji su izdali svoje gospodare i dobročinitelje. Oni su u potpunosti prekriveni ledom, u nemogućnosti za bilo kakav pokret. U samom centru ada leži Satana, kao počinitelj ultimativnog greha – lične izdaje Boga. Dante ga opisuje kao džinovsku zver sa tri lica – crvenim, crnim i bledo žutim, što je perverzija Svetog Trojstva. Svakim licem on proždire po jednog grešnika - Judu, Bruta i Kasija.
VIDEO: Ovi baš hoće da odu tamo
(D.D.S.)