Jedno slovo naše azbuke ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu
Osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo – kao simbol u kvantnoj fizici koji predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti prirode
Znak ћ predstavlja 23. slovo srpske ćirilice i označava takozvanu bezvučnu palatalnu afrikatu, glas koji se javlja samo u retkim jezicima, mandarinskom, lužičkosrpskom, tajskom, ali i u poljskom i našim jezicima štokavskog narečja (jezicima koje danas nazivamo imenima srpski, hrvatski, bošnjački).
Glas će dobiti svoj znak u srpskoj ćirilici zahvaljujući reformatoru našeg jezika i pisma, Vuku Stefanoviću Karadžiću koji ga uvodi u modernu srpsku azbuku. Beskompromisno sledeći pravilo da svaki glas bude predstvaljen jednim slovom, Vuk je iz dotadašnjeg srpskog pisma izbacio čak 18 nepotrebnih slova, ali je zato i dodao slovo j iz latinice i pet novih znakova (љ, њ, ђ, џ i ћ). Tom prilikom, slova љ i њ preuzeo je od Save Mrkalja, a neke znake mu je nacrtao i Lukijan Mušicki.
U literaturi se ustaljeno navodi da je slovo ћ "video u starim ćiriličnim rukopisima". Smatra se da je znak potekao o slova koje je nazivano đerv. Ovo slovo se javlja u takozvanoj ustavnoj ćirilici (ustaljeni kanon pisanja slova bez prelaženja gornje i donje linije, kojima su pisani stariji srpski dokumenti). Isprva je ovo slovo pisano sa lukom, kupolom, na čijoj sredini se nalazi krst. Znak se vremenom transformisao po ugledu na (danas izbačeni) znak "jer", tako što se uspravna linija pomerila na levo, luk se podigao, a horizontalna crta počela da natkriva slovo.
U FIZICI POSTOJI ћ VEĆ 90 GODINA, KAO POTPUNO DRUGAČIJI ZNAK
Sa druge strane, fizičari znak ћ već više od 90 godina nazivaju "h sa crtom" (h bar) i njime rutinski označavaju redukovanu Plankovu konstantu h. Kao i Plankova, redukovana ili Dirakova konstanta se koristi za opisivanje jednog kvanta, odnosno najmanje moguće vrednosti energije. Njena vrednost je Plankova konstanta koja je podeljena sa 2π (dva Pi), zbog čega je značajno pogodnija za korišćenje u kvantnomehaničkim izrazima od same Plankove konstante.
Prema (nepozudanoj) anegdoti, slovo ћ je u fiziku uveo jedan od očeva kvantne mehanike Pol Dirak upravo nakon što ga je video u za njega nerazumljivom srpskom tekstu.
Obično se navodi da je redukovanu Plankovu konstantu Dirak uveo 1925. godine, ali se lako može ustanoviti da u radovima iz ove i naredne godine, slavni fizičar i dalje koristi samo h. Pojedini istoričari nauke pišu kako izdavači nisu bili voljni da uvode crtu umesto razlomka sa 2Pi i kvare dobru staru Plankovu konstantu. No, nema nikakve sumnje da se od 1930. slovo ћ definitivno koristi u fizici.
Slovo se pojavljuje na strani 87. Dirakove prelomne knjige “Principi kvantne mehanike” koju je 1930. objavio Klarendon press. Na mestu gde definiše kvantizaciju Puasonovih zagrada Dirak kaže da je ћ jednako h/2π, gde je h univerzalna konstanta koju je uveo Plank. Konstanta ћ ima izuzetno malu vrednost: 1.054571800(13)×10−34 Js.
VIDEO: Evo primera izuzetno nepismene osobe koja godinama uživa neverovatnu popularnost
(Telegraf.rs/Nauka kroz priče)