"Zbog sreće njene i sreće moje": Mika Antić je voleo sve žene sveta, ali za samo jednom je tragao
Il je već bilo? Trebao korak? Možda je sasvim do mene došla...
Miroslav Mika Antić o ljubavi je pisao jednostavno i pitko. Osećanja kako on o njima peva svako može da prepozna u sebi, u svetu van stihova.
Sam Mika ženio se tri puta i izrodio šestoro dece. O sebi je malo govorio i vešto krio svoj život, ali jedno je o svojim ljubavima rekao:
- Ja nemam svoju ženu, svoj tip žene. Sve žene na svetu su mi se dopadale i sve muzike na svetu - rekao je Mika Antić.
Ipak poezija je bila njegova trajna i najveća ljubav, a u njoj se, među temama, našla i potraga za "onom" jednom ženom. U "Pesmi za dvoje" ljubav još nije ostvarena. Tek je traganje, tek želja da se nađe i prepozna osoba kojoj ćemo pripadati i koja će pripasti nama. I strah da smo se sa njom za samo jedan korak mimoišli.
Pesma za dvoje
Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
žurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al’ ja,
u krčmu svratio gorak,
a ona
ne znajući-prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli
u žudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.
(Telegraf.rs)