"Razapni jedra i maštaj. Pobeđuj, metar po metar": Svevremena istina se krije u poeziji za decu
Ne može voleti svako
Na pesmama Nedeljka Popadića mnogi milenijalci su odrasli. Bez duhovitih i iskrenih stihova teško da je prolazila ijedna smotra recitatora, ne samo zato što su se dečja osećanja i jezik pesme savršeno izražavali jedno drugo, već zato što su se đaci njima vaspitavali, nalazeći u poeziji odgovore na pitanja koja su se tek formirala u njima.
Već sa svojom prvom knjigom pesama "Tata, nemoj da budeš lovac" Nedeljko Popadić skrenuo je pažnju na sebe. Iako je objavio više zbirki, najveći uspeh mu je donela "Pobeda", sa više od 50 izdanja. U antologiji "Zlatna petorka srpske književnosti za decu i mlade" njegovi stihovi papir dele sa onim iz pera Zmaja, Mike Antića, Duška Radovića i Dobrice Erića.
Smatra se našim najpopularnijim i najtiražnijim pesnikom u poslednjim decenijama. A zašto je tako, i zašto danas ti isti milenijalci svoje klince upućuju na te Popadićeve pesme, neka vam jednostavna istina "Neki te ne vole ljudi" otkrije.
NEKI TE NE VOLE LJUDI
Postoje ljudi, moj sine,
koji te ne vole, tako...
Al' nemoj da te to brine,
ne može voleti svako.
Svejedno da li ih koriš
ili im daruješ cveće,
predaš se ili se boriš,
neki te voleti neće.
Zajedno teku vam dani,
za isti sto ćete sesti.
Al' ste svetovi strani
koji se ne mogu sresti.
I možeš brod kad im tone
džinovskom snagom ga dići,
opet će da te se klone
i svom će ostrvu ići...
I zato nastavi dalje!
Neodlučni su slabi.
Gospod ti vetar šalje,
ne osvrći se i grabi.
Razapni jedra i maštaj.
Pobeđuj, metar po metar.
I praštaj, praštaj im, praštaj
nije im naklonjen vetar.
A kad stigneš do duge
i svet kad pronađeš novi,
nek' te ne pobede tuge...
opet ih, opet pozovi.
(Telegraf.rs)