Premijera digitalno restaurisanog filma „Tragovi crne devojke“ u Sezoni filmskih klasika
U okviru petog izdanja evropskog projekta Sezona filmskih klasika, u kojem učestvuje od samog početka, Jugoslovenska kinoteka je ove godine digitalno restaurirala igrani film „Tragovi crne devojke“ (1972) reditelja Zdravka Randića.
Svetska premijera nove kopije biće održana 28. decembra na besplatnoj projekciji u sali „Makavejev“, a istog dana film će biti dostupan na zvaničnom Youtube kanalu Jugoslovenske kinoteke. Podsetimo, 28. decembar je datum prve filmske projekcije u svetu, 1895. godine u Parizu.
Preporučujemo
RTS otkrio kako će izgledati novogodišnji program: Poznato koje zvezde će pevati i ko će čestitati u ponoć
Denzel Vošington se krstio i dobio licencu sveštenika
Ova socijalna drama i romansa, prema prozi Aleksandra Tišme i scenariju Živojina Pavlovića i Dragoljuba Ivkova, donosi naturalističku priču iz miljea radničke klase i periferijske sirotinje, unapred osuđene na gubitništvo, ali za razliku od crnotalasnih filmova „Tragovi crne devojke“ beže od ideološke kritike i upotrebe politike, usredsređujući se na sudbinski jad i čemer koji će neiskvarenog pojedinca dovesti do tragičnog ishoda.
Kvalitetu filma, koji je te 1972. selektovan za glavni program festivala u Berlinu, posebno doprinose izvrsni glumci Boris Dvornik, Neda Spasojević, Bata Živojinović, Ružica Sokić i Pavle Vuisić. Snimatelj je bio Milorad Jakšić Fanđo, kompozitor Miodrag Petrović Šarlo, montažerka Olga Skrigin.
U najnovijem izdanju časopisa „Kinoteka“ objavljena je analiza iz pera Ane Filipović, koja ističe da je ovaj film oblikovan kretanjem protagoniste, „lutanjem po obodima grada čiji ga svetonazori i običaji s vremenom gutaju kao živo blato“, a da je koncipiran tako da „karakter centralnog ljubavnog odnosa duguje upravo miljeu u kom se priča odvija“ i prikazuje „gradaciju nasilja izniklog na temelju socijalne i ekonomske bede“, dok „preživljavanje umesto življenja postupno okamenjuje i samu mogućnost empatije“.
Današnjim mladim gledaocima „Tragovi crne devojke“ biće interesantni, smatra Ana Filipović, zbog slikovitog opisa života beogradske periferije, upečatljivih likova gubitnika i prevaranata, kao i zbog svojevrsnog filmskog prosedea koji najavljuje skori dolazak komunikativnijih ostvarenja “praške škole“, kao što su prvi filmovi Gorana Paskaljevića “Čuvar plaže u zimskom periodu” (1976) i “Pas koji je voleo vozove” (1977).
(Telegraf.rs)