Biserka Petrović o odnosu Dražena Petrovića sa Divcem, da li je njen sin mogao da pređe u Zvezdu ili Partizan

Film "Dražen" o legendarnom košarkašu Draženu Petroviću stigao je u srpske bioskope, a pre beogradske premijere ekipa portala Telegraf.rs imala je priliku da popriča sa njegovom majkom Biserkom Petrović. Koja je imala šta da kaže.

U intervju za naš portal, gospođa Petrović je govorila o Draženu Petroviću, filmu "Dražen", o odnosu njenog sina sa Vladom Divcem, o pričama da je legengarni košarkaš iz Šibenika mogao da pređe osamdesetih u Crvenu zvezdu ili Partizan.

Preporučujemo

• Poštovanje gospođo Petrović. Dobrodošli u Beograd. Kako Vam se dopao film "Dražen"?

Srećna sam što sam u Beogradu. Svoje najlepše dane sa provela sa svojom decom, dok su bila mala. To mi je u najlepšem sećanju. Film... O njemu ćemo pričati dugo i dugo. Za mene kao majku, ljubav na prvom mestu. Film pokazuje ljubav roditeljsku, kako se mora stati iz deteta. Mi smo hteli da deca naša budu muzičari, jer je Šibenik grad muzike. Decu smo upisali u muzičku školu. Dražen je svirao gitaru, Aleksandar (Aco Petrović, prim.aut) klarinet. Međutim, deca nisu htela muziku, nego su otišli na igralište i uzeli loptu. Došla sam da platim školarinu, kažu, vaša deca ne idu na muzički. Eto i ta ljubav stati za deteta kad su oni odlučili šta će biti, mislim da se vidi u filmu, i to mi je jedna poruka za generacije koje dolaze, mi koji smo imali sreću da živimo s Draženom, ali za generacije koja dolaze da vide kako je Dražen radio, kako je došao na ovaj svet da obavi sve što je pozitivno.

• Kako biste Vi opisali Dražena, kao majka?

Pa znate kako bih ga opisala? Da sam učila od njega. Od rođenja je bio poseban. Još u porodilištu je bio jako težak. 5 kilograma, zvali su ga da je otac drugoj deci. On nije puno pričao, ali je uvek nešto kad bi rekao, mudro je to bilo. Tako da smo mi svi nekako otac, majka i brat, svi smo drhtali nad njim. Videli smo da u kući imamo nešto što je van granica, da je nešto mudro, da trebamo svi za njega stati. Eto, tako sam ga doživela. I takav je bio, do dana kad je fizički otišao.

Pričalo se da su ga kontaktirali i Zvezda i Partizan, ali je bilo priča da pređe u neki beogradski tim?

Sigurno je bilo. Da je Zvezda tad igrala u Evropi, on bi bio tamo. Da je Partizan igrao, on bi bio tamo. On je išao za košarkom da pokaže se. On nije razmišljao o novcu, niti je on delio ljude na ove i na one. On je svoju košarku hteo predstaviti ljudima. I to je nešto najdivnije. Napisan je scenario za mjuzikl, a mislim da će, pošto je bila korona, da će taj mjuzikl o Draženu biti izveden baš onako kako je on živeo, kako je želeo da ljude usreći.

• Napomenuli ste da ste želeli da se snima i serija o Draženu... Zašto biste to voleli?

Volela bih zato što je nemoguće bilo sve prikazati, ljudi to žele, pa možda sad dok još mogu, ja ću dati ljudima priliku neka rade. Zašto? Za generacije koje mi jako malo radimo sa svojom decom, svi su na mrežama, ali pošto sam ja u biblioteci na dečjem odeljenju 20 godina radila, ja znam da od detinjstva do 7 godina što dobiješ, to nosiš sa sobom celi život, to je naša prošlost, zapravo, naša prošlost je sadašnjost i budućnost, a to je sve iz detinjstva. Dakle, najpotrebnije je s decom raditi, zbog toga. Mene su mnogi kritikovali kad sam ja kretala da radim Muzej (Dražena Petrovića). Ja sam rekla: "Ne, ja ne radim muzej za vas, s kojim ste živeli, ja radim za generacije da znaju da su takvi ljudi bili na ovim prostorima.

Dražen Petrović je igrao sa mnogim igračima, između ostalog sa Vladom Divcem? Kako biste opisali odnos između Vašeg sina i Divca?

• Dražen Petrović je igrao sa mnogim igračima, između ostalog sa Vladom Divcem? Kako biste opisali odnos između Vašeg sina i Divca?

Divčev odnos je bio fenomenalan, svi znamo šta se dogodilo i to nije bila reč između njih. Ja znam da je Divac jako emotivan kad je došao u Zagreb i bili smo u Ljubljani kad se Zdovc opraštao. On je mog supruga i mene tad prvi put video posle tragedije i preko celog igrališta, on je došao, nas zagrlio, on nas nije pustio od sebe, onako snažan i tad sam videla njegovu ljubav prema Dražanu, njegovu ljubav kao čoveka, koliko ima emocija u sebi, to treba doživeti. Mogu neki govoriti šta god žele, nek pričaju, ali čovek kad mu je teško, kad doživi nešto, to nosi celi život. Za mene je Divac kao da je iz mog doma.

• Dražen je bio vrhunski sportista. Mislite da će se pojaviti još neki sportista poput njega? Imamo sada i Đokovića i Jokića i ostale....

Pa pojaviće se, ali ja mislim, niko neka se ne naljuti, ne zato što sam ga ja rodila, nego da će neko voleti toliko košarku kao Dražen, mislim da će se teško roditi. Njemu je ta njegova lopta s kojom je stalno spavao, bila uz njega, njemu je recimo i ljubav koja je prikazana na filmu. Košarka, ništa, ništa, ništa, pa onda tek ljubav. I to su bile svesne devojke koje su bile s njim, htele su ga na jedan način odvući, ali ja nisam dala zato što sam znala koliko je njegov posao, njegova ljubav. I mislim na kraju da sam pobedila jer su i one došle na njegovu stranu, to je bio njegov život. A uz to, naravno, da je bilo ljubavi i svega, ali košarka, mislim da neće niko voleti košarku kao Dražen.

• Da li ste zadovoljni kako vas je Zrinka Cvitešić odigrala u ovom filmu?

Jako. Ona je čak fizički, u mojim mlađim danima sam bila crnka, ona je čak fizički ličila. Kada je ona došla u muzej u Šibenik i videla moju fotografiju, pa kaže: "Ja ličim. Ili ja ličim na Vas ili Vi na mene." Ona ima toliko energije kao glumica.

• Zašto ljudi treba da pogledaju ovaj film?

Pa mislim, zbog te ljubavi koja se šalje, ljubavi roditeljske da mora se stati iza svog deteta šta god želi dete da nastavi. I to je ljubav roditelja prema deci. I drugo, da prati ljubav normalno koju bi svaki odrasli čovek doživeo. Jedna ljubav, a ljubav nikad ne umire. Sve prolazi, novci prolaze, kuća sve, a ljubav ostaje.

• U filmu je prikazan i ljubavni život Dražena Petrovića, između ostalog njegove ljubavi sa Sanjom Doležal. Da li možete vi da se prisetite tog momenta?

Pa da, bilo je ljubavi, ali to je sve bilo nekako iza. A ljubav njegova najveća je košarka.

• Koji je najemotivniji trenutak sa Draženom se sećate?

Pa znate šta, puno je bilo tih trenutaka, recimo kad sam ja radila u biblioteci i jednom detetu sam htela naplatiti jer je zakasnio da vrati knjigu. On (Dražen) je došao i rekao: "Mama, pa kako to, šta radiš? To dete nije htelo vratiti knjigu, to dete je zaboravilo vratiti knjigu." Ja od tada nikad nisam naplatila više deci. A da Vam ne kažem koliko još mudrih reči imao. To je bilo čudesno.. Dražen se rodio da ljudima donese veselje. I to treba zapisati i ja sam to napravila.

(Telegraf.rs)