Stefan Radonjić: Kod nas u teatru nema predstave kao "Čarli Čaplin - Svetla velegrada"
Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Stefan Radonjić koji je govorio o svojoj ulozi u predstavi "Čarli Čaplin - Svetla velegrada" u Beogradskom dramskom pozorištu.
Radonjić je rekao da je predstava nosila mnoga iskušenja i izazove u procesu rada, budući da je rađena po nemom filmu Čarlija Čaplina "Svetla velegrada".
"Čaplin je tu, pored ljubavne neke priče, napravio neku vrstu parodije na zvučni film, koji smo malo iskoristili. Pokušali smo da uradimo sve kao što je na filmu, ali smo imali prilike da unesemo neka svoja glumačka rešenja, ideje i maštarije", naveo je Radonjić.
Priznavši da je otežavajuće u procesu rada bilo to što je "oduzet govor kao aparat, jedan od osnovnih za rad glumca", Radonjić je dodao da predstava "zahteva punu telesnu osvešćenost i ekspresiju".
Radonjić je istakao da "iz misli mora da se rađa i pokret, ne može samo da se besciljno gestikulira na sceni".
Predstava je koprodukcija BDP-a sa Nacionalnim teatrom iz Atine i odaje počast Čaplinu (1889-1977), čuvenom komičaru iz doba nemih filmova, a njen kompozitor je Teodorosa Oikonomoua.
Radonjić je rekao da je tumač uloge Čaplina, grčki glumac Prokopis Agatokleus "ozbiljan gimnastičar", ali i da su "svi drugi na sceni u sekundi tačni".
Prema njegovim rečima, proces pravljenja predstave je iziskivao svakodnevne treninge sa Amalijom Benet, koja je radila sa glumcima na scenskom pokretu i najviše na režiji.
"Glumački deo je radio (reditelj) Nikita Milivojević, tako da su podelili svoje snage u radu sa nama. Nismo imali klasične koreografije, sve je išlo iz glumačke igre", rekao je Radonjić.
Iako predstava može da zaliči na plesnu koreodramu, Radonjić je dodao da ona to nije, već je to igra između muzike i glumaca u apsolutnoj sinhronizaciji.
"Nije tu bilo mnogo plesačkih stvari. Iako, muzika te povede da negde i zaplešeš, ali i muzika je uslovnost koja jednostavno uvek prati, tako da ne bi bilo dobro da uvek reagujemo na muziku u smislu scena", naveo je glumac.
Prema njegovim rečima, postoji koreografija ali to "nije plesna stvar, već čista, precizna, rediteljska, mizanscen i režija pokreta".
"Svi smo jedni drugima podrška. Tako da baš jeste igra bez granica, triatlon, trčiš pa skočiš u bazen, jeste trka s preprekama. Ali zapravo je velika dečija igra, žmurke, šuge i tako", naveo je Radonjić.
Pošto sa Agatokleusom ima brze promene i najčešće idu iz scene u scenu, Radonjić je bio zadužen da negde grčkom glumcu pomogne da se brzo presvuče, i istakao je "divan kolektivni duh".
"Zaista je jedinstvena na našoj sceni, nema ovakve predstave kod nas u teatru i stvarno mislim da će da vrati široku pozorišnu publiku u pozorište", ocenio je glumac.
Radonjić je svestan da je predstava "Svetla velegrada" veliki stepenik u njegovoj pozorišnoj karijeri koji je iskoristio.
"Uz neke stepenice se saplete čovek ili se ne saplete, da li zbog projekta ili nekih drugih stvari, dal' zbog sebe samog. Ali što se tiče ove predstave, apsolutno sam iskoristio sva oruđa koja sam naučio kroz karijeru, ali i kod najboljeg profesora scenskog pokreta Ferida Karajice", rekoa je Radonjić.
(Telegraf.rs/Tanjug)