Mika Tanila zadovoljan zbog nagrade na Paliću: Moji filmovi opisuju loš uticaj tehnologije na čoveka

"Za mene je bio veoma dirljiv momenat kada mi je stigao mejl s obaveštenjem o nagradi", rekao je Mika Tanila dobitnik festivalske nagrade Underground Spirit

Trećeg dana 31. Festivala evropskog filma Palić, u ponedeljak 22. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su ovogodišnji dobitnik nagrade Undeground Spirit – Mika Tanila, glumac Dani Ronaldo, programski selektor Viktor Paz Morandeira, reditelj David Boareto, programski selektor Frank Albers, autor izložbe karikatura Nemanja Kosanović, i autor knjige, filmski kritičar Nenad Dukić.

Mika Tanila, ovogodišnji dobitnik festivalske nagrade Underground Spirit, povodom osvajanja ovog festivalskog priznanja je rekao: “Za mene je bio veoma dirljiv momenat kada mi je stigao mejl s obaveštenjem o nagradi. Moj prvi utisak bio je da se osećam kao da ponovo imam 14 ili 15 godina. Odrastao sam uz pank rok muziku kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih u Helsinkiju. Sa grupom prijatelja sam osnovao bend i učili smo o umetnosti kroz ovu muziku i uradi sam kulturu. Undergroud spirit je za mene poput te kulture.”

Preporučujemo

Dani Ronaldo, glavni glumac u filmu “Čovek magnet”, koji je prethodne večeri prikazan u Glavnom takmičarskom programu na Letnjoj pozornici, u ovom ostvarenju je debitovao na filmu. “Reditelj Gust Van Der Berge tragao je za cirkuskim dekorom, a kako ja imam cirkusku kompaniju došao je da vidi šou. Onda je dolazio iznova i iznova, da bi mi u jednom trenutku rekao da želi mene za glavnu ulogu. U prvi mah sam rekao da to nije moguće jer mi je neophodna publika i ne mogu da glumim za kameru; za mene je nastup čin ljubavi između publike i izvođača. Ali bio sam srećan na kraju. Film je takođe kao cirkus: imate nove postavke svakog dana na drugom mestu, imate prikolice u kojima ste poput porodice. Brzo sam se osetio kao kod kuće”.

Viktor Paz Morandeira, selektor programa “Galicija u fokusu”, o velikom internacionalnom usponu i afirimaciji filmova iz ove španske regije je rekao: Pre 15-ak godina reditelj Oliver Laše je imao film Svi ste vi kapetani u selekciji Quinzaine des Cinéastes u Kanu, koji je na nekin način otvorio vrata za druge filmske autore iz ove regije, da iskorače i pokušaju da pomere granice filmskog jezika. Teško je naći zajednički imenitelj za sve ove filmove, ali rekao bih da svi pokušavaju da uvedu određene inovacije. Ove dve selekcije, igranih dugometražnih i kratkih filmova, jasno ukazuju na odlično zdravlje galicijskog filma danas”.

Četvrtog festivalskog dana, u utorak 23. jula na Letnjoj pozornici na Paliću, u Glavnom takmičarskom programu u 21h će biti prikazano ostvarenje “Kad svane dan” Runara Runarsona, a od 23h film “Proslava” Bruna Ankovića.

U selekciji „Paralele i sudari”, u bioskopu Abazija na Paliću će na repertoaru biti filmovi “Bosanski lonac” Pava Marinkovića (18h) i “Pet i po ljubavnih priča u stanu u Viljnusu, Litvanija“ Tomasa Vengrisa (20h).

Festival evropskog filma Palić podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna evropa MEDIA, kao i mnogobrojni partneri i medijski partneri.

Mika Tanila za Tanjug: Moji filmovi opisuju loš uticaj tehnologije na čoveka

Filmski režiser i vizuelni umetnik iz Helsinkija Mika Tanila, koji je dobio nagradu "Underground Spirit" za izuzetan rad na polju nezavisnog filma na Festivalu evropskog filma na Paliću kaže da je u svom radu najviše fokusiran na tehnologiju.

"Većina mojih filmova su o interakciji između čoveka i mašine, a posebno o kolapsima i neuspesima kojim tehnologija utiče na naše živote", rekao je Tanila Tanjugu.

Tanila je stekao reputaciju kroz svoje inovativne pristupe filmskom stvaralaštvu, koristeći vizuelnu poeziju i eksperimente sa formom i sadržajem.

"Nisam siguran kako i zašto biram ovaj put, ali sam primetio da je tehnologija interesantna i da postoji dobar način da se ilustruje ili iskomunicira o našim vrednostima o kojima sanjamo kao ljudska bića", objasnio je.

Prema njegovim rečima tehnologija je uvek promenljiva.

"Tehonologija se često menja i često nam govori o tome kakav život želimo da živimo u budućnosti i zbog toga mi je tehnologija veoma interesantna", kaže Tanila.

Na pitanje kako balansira između stvarnosti i realnosti u svom radu on kaže da "nadrealizam dolazi od činjenice da je naš život nadrealan dovoljno".

"Posebno ovih dana kad postoji previše turbulencija u svetu i načina za izmišljanje stvari. Kada uređujem filmove, ukrštam različite stvari tako da izgledaju iznenađujuće zajedno. Kada se ubaci određeni zvuk proces se čini kao da više nije realističan", objašnjava on.

Njegovi najpoznatiji radovi uključuju dokumentarce "The Future Is Not What It Used to Be" (2002), koji prati život i rad finskog elektronskog muzičara i pionira medijske umetnosti, i "Return of the Atom" (2015), koji se bavi obnovom nuklearne elektrane u Finskoj.

Takođe i film "Futuro: A New Stance for Tomorrow" (1998), koji istražuje utopijske vizije budućnosti kroz prizmu dizajna i arhitekture.

"Većina mojih filmova su bazirani na dokumentima. Mi snimamo realne ljude i realna mesta, veoma malo radimo sa glumcima i bioskopskim filmskim setovima", objašnjava.

O svom stilu rekao je da se "nada da se razvio", ali da "nije siguran u kom smeru".

"Volim da radim različite forme. Nekad radim veoma kratke filmove, nekad duže, takođe i instalacije vizuelne umetnosti, a neki radovi su i bez pokretne slike, kolaži, sve je povezano sa filmske istorijom, ali mislim da je važan deo razvoja da više ne brinem o potrebama publike toliko", istakao je kroz smeh Tanila.

U nedelju je Tanili uručena nagrada za autorski rad koji je izgrađen van glavnih tokova filmske industrije, a vest o nagradi ga je vratila u detinjstvo.

"Kada sam čuo o Underground Spirit nagradi bio sam veoma srećan. Osetio sam se kao da ponovo imam 14 ili 15 godina. Pre mnogo vremena bio sam dete i tinejdžer i odrastao sam na bendovima koji su izvodili pank rok. U to vreme eksplodirala je kasetna kultura. Moj prolaz ka umetnosti bio je pank rok i na njemu sam izgradio svoj stav", kaže Tanila i dodaje da se nada da je uspeo da zadrži taj stav u snimanju filmova i posle 40 godina.

"Pank rok s kraja sedamdesetih i početka osamdeetih godina u Helsinkiju mi je značio da se pronađem u svojoj umetničkoj karijeri", zaključio je Tanila.

(Telegraf.rs)