Održan razgovor sa umetnicom Jasminom Cibic povodom prikazivanja filma “Svetionici”

Film “Svetionici”, koji je na programu u Sali Miodrag B. Protić do 8. aprila, kinematografsko je putovanje na kom upoznajemo osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju

U ponedeljak, 11. marta u Muzeju savremene umetnosti održan je razgovor sa umetnicom Jasminom Cibic, povodom prikazivanja njenog filma “Svetionici (Beacons)” u okviru Programa umetničkog filma Artist’s Film. Razgovor je vodila Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma, videa i digitalnih medija u MSU.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti i urednica programa Artist’s Film, povodom gostovanja Jasmine Cibic je izjavila: “Sa zadovoljstvom i ove godine nastavljamo sa programom umetničkog filma u MSU. Film Svetionici je u nekoliko značajnih scena sniman u Srbiji, te smo Jasmini u toku snimanja filma pomogli da dobije odobrenja za lokacije snimanja u Beogradu. Jedna od željenih lokacija snimanja je i spomenik Neznanom junaku na Avali. Film je premijerno bio prikazan u okviru velike međunarodne izložbe “Samoopredeljenje: globalna perspektiva” krajem prošle godine u IMMA – Irskom muzeju moderne umetnosti, na kojoj su bila predstavljena i mnoga značajna umetnička dela iz kolekcije MSU. Srećni smo što film sada prvi put predstavljamo u Srbiji”.

Preporučujemo

Film “Svetionici”, koji je na programu u Sali Miodrag B. Protić do 8. aprila, kinematografsko je putovanje na kom upoznajemo osam žena koje prevode arhive radnika u kulturi iz zemalja pripadnica Pokreta nesvrstanih u muzičku kompoziciju. One dešifruju reči i pretvaraju ih u zvukove, muziku i koreografiju, a okupljaju se oko predloga za govor u kom bi se neostvarena obećanja iz prošlosti pretočila u tonsko obraćanje u okviru probe naše sadašnjosti. Cilj ovog projekta, snimljenog na izolovanim građevinama sraslim s prirodnim okruženjem koje su nekada služile buđenju transnacionalne solidarnosti, jeste da u istoriju izgradnje sveta vrati ženski glas koji nedostaje.

Cibic je za scenario koristila govore umetnika i kustosa sa prve konferencije radnika u kulturi iz zemalja članica Pokreta nesvrstanih održane u Titogradu 1985. godine. Mnogobrojni kulturni lideri Pokreta, u cilju osmišljanja strategija izgradnje alternativnog sveta, na konferenciji su govorili o kulturnoj nezavisnosti, duhovnoj dekolonizaciji i emancipaciji nesvrstanih zemalja.

Jasmina Cibic je o ovoj arhivskoj građi rekla: “Veoma interesantno je da je toliko vremena trebalo da se kulturni radnici okupe na sastanku, 24 godine nakon osnivanja Pokreta nesvrstanih. Takođe, u ovoj arhivi iz osamdesetih zadivljujuće je što se postavljaju ista ona pitanja pred kojima se nalazimo danas, a mislimo da smo ih mi otkrili. Sve te ideje o dekolonizaciji muzeja i institucija, o dominantnim kulturnim diskursima – upravo o tome je bio ovaj sastanak. Fantastično je i što ljudi koji su bili učesnici diskusija nisu bili poznati političari, već bibliotekari ili slikari, dok su prezentacije bile iz svih krajeva sveta: Palestine, Severne Koreje, Pakistana, Sirije. Iz velikog broja zemalja koje su prošle kroz ratove, i čiji je kulturni sektor potpuno uništen”.

Lokacije u filmu predstavljaju niz građevina i mesta čija je uloga bila da obaveštavaju, brane, podsećaju i upozoravaju multinacionalnu državu u nastajanju. Protagonistkinje Jasmine Cibic ovde se služe i arhitekturom i pejzažem kao pojačivačima za svoj glas u feminističkom čitanju patrijarhalnih zdanja i preispitivanju njihovog potencijala u korektivnoj izgradnji sveta. Ženski glas koji nedostaje u sistemskim i antisistemskim projektima izgradnje sveta ovde nagoveštava mogućnost emancipovane budućnosti kolektivnog delovanja.

Jasmina Cibic takođe bira arhitektonska ostvarenja za svoj film iz sledeće perspektive: sve ove građevine smeštene su u epske pejzaže gde imaju ulogu svetionika ili vertikala moći kao metafora potrage za alternativnim načinima izgradnje sveta u odnosu na formalno proklamovane. Njihovo štrčenje manifestacija je idealističkih uverenja o ostvarivom potencijalu, koji Cibic sada iznova razmatra, doduše kroz korektivni feministički objektiv usmeren na njihovu prvobitnu svrhu izgradnje sveta.

Jasmina Cibic (Ljubljana, 1979) živi i radi u Londonu. Svojim radom na filmu, skulpturi, performansu i instalaciji istražuje „meku moć” – kako se politička retorika uvodi kroz umetnost i arhitekturu, sa posebnim osvrtom na to kako država koristi kulturnu delatnost za sprovođenje svojih principa i ciljeva. Razotkrivanjem isprepletanog odnosa između umetnosti, roda i državne moći, umetnica gledaoce navodi da razmisle o strategijama koje se upotrebljavaju u izgradnji nacionalne kulture.

Uz obilje simbola i ikonografija, projekti Jasmine Cibic predstavljaju sintezu pokreta, scenskih efekata i glumačke rekonstrukcije. Performansi koje realizuje u filmovima i instalacijama čine da njena praksa deluje kao „igrani” ogled seciranja pojma države. U višeslojnom pristupu, primarni izvori se prepliću sa falsifikovanim pričama koji zajedno podvlače istorijske nepoznanice i neistine, naročito u vezi sa rodnim ulogama u prošlosti.

Sloveniju je na 55. Venecijanskom bijenalu predstavljala sa projektom „Za našu privredu i kulturu”. Njeni nedavni nastupi obuhvataju samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, Francuska, Muzeju umetnosti u Lođu, Poljska, Muzeju savremene umetnosti Ljubljana, Centru za savremenu umetnost u Glazgovu, Fondaciji FI u Montrealu, Centru za savremenu umetnost BALTIK u Gejtshedu, UK, Muzeju umetnosti u Krefeldu, Nemačka, projektu Orhus 2017, Danska, Fondaciji Esker u Kalgariju, Kanada, Muzeju savremene umjetnosti Zagreb, Muzeju savremene umetnosti Beograd, galeriji MGLC u Ljubljani i Muzeju Ludvig u Budimpešti, kao i kolektivne izložbe u Nacionalnom muzeju umetnosti 21. veka (MAXXI) u Rimu, na festivalu „Štajerska jesen '19” u Austriji, u Muzeju MOMA u Njujorku, Muzeju MUMA Monaš u Australiji, Centru za kustoske studije BARD, SAD, muzeju MARTa Herford u Nemačkoj i Muzeju umetnosti u Guangdongu, Kina. Njeni filmovi prikazani su u Galeriji Vajtčepel, na Filmskom festivalu u Puli, Filmskom festivalu u Londonu, festivalima „Kuća kultura sveta” (HKW) u Berlinu, u Luvru, na Dokfestu u Kaselu i Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Kopenhagenu. Jasmina Cibic dobitnica je nagrade „Jarman” (2021), Nagrade „Bijenala pokretne slike B3” (2020) i nagrada banke MAC International Ulster Bank I Fondacije Šarlotenborg (2016).

Njenu monografiju Spielraum objavila je kuća DISTANZ Verlag u saradnji sa Centrom za savremenu umetnost BALTIK iz Gejtsheda i Muzejom savremene umetnosti Beograd, a monografiju NADA Muzej umetnosti Krefeld i kuća Kerber Verlag.

Muzej savremene umetnosti u svojoj kolekciji poseduje rad Jasmine Cibić Tear Down and Rebuild (2015).

Program umetničkog filma u Muzeju savremene umetnosti posvećen je pokretnoj slici, videu i filmu kao sve popularnijoj i neprestano razvijajućoj umetničkoj formi, sa idejom da ponudi živopisan prikaz odabranih umetnika i njihovih dela koji su inspirisani filmom kao medijem i osećaju potrebu da ga tumače i odgovore na svoj način. Urednica programa je Maja Kolarić, direktorka MSU, a koordinatorka programa Kristina Armuš.

(Telegraf.rs)