Upoznajte Nikolinu Rakić, voditeljku Jutarnjeg programa RTS-a: Za Telegraf o novinarstvu, najtežem intervjuu

Nikolinu gledamo svakog vikenda u Jutarnjem programu RTS-a

Ako gledate Jutarnji program na RTS-u, pre svega vikendom, "naletećete" na mladu i šarmantnu voditeljku Nikolinu Rakić.

U intervjuu za Telegraf.rs ona je govorila o novinarstvu, radu na Javnom servisu, intervjuu koji joj je bio najteži, o košu koji je "iz prve" postigla u Rimu i brojnim drugim stvarima.

Preporučujemo

Takođe, otkrila nam je ko je zaista Nikolina. Ali, krenimo redom.

• Kako je došlo do toga da se bavite novinarstvom?

To je bila moja želja negde od najranijeg detinjstva, ali se tokom školovanja negde sakrila ili su je preplavila druga interesovanja, pa sam u jednom trenutku želela da se bavim farmacijom, stomatologijom, a najveću dilemu sam imala između Pravnog fakuleta i Fakulteta političkih nauka. Ipak, prelomilo je to što sam se tokom raspusta između druge i treće godine gimnazije prijavila na konkurs lokalne televizijske stanice u Trsteniku. Izabrana sam na toj audiciji kao novo lice i to mi je otvorio vrata za ulazak u svet novinarstva. Posle prvog nastupa pred kamerama nisam imala dilemu da je televizijsko novinarstvo moj put.

• O terminu novinarstvo se s vremena na vremenu diskutuje. Šta je za Vas novinarstvo? I koje osobine treba da jedan novinar da bi se dostojno bavio ovim poslom?

Novinarstvo danas nije lako definisati. Pod jakim uticajem razvoja tehnologije u mnogome se proširilo, promenilo, ali mislim da je jedna nit ista - od prvih preteča savremenih medija – putujućih pevača koji su sajmovima i plemićkim dvorovima izveštavali o aktuelnim događajima do danas – a to je prenos informacija. Danas je to možda i najizazovnije – kada vesti putuju brzinom svetlosti na sve krajeve sveta, gde je poplava dezinformacija i lažnih vesti, naći put da one proverene i prave stignu do publike. Imperativ je i dati toj informaciji pozadinu i dati odgovor na sva pitanja koja ona otvara. Što nije lako i mislim da današnji novinar mora da bude obrazovan, snalažljiv, brzomisleći, radoznao, da nikada ne pomisli da sve zna – jer to u ovom poslu nije moguće.

• Gledaoci Vas znaju kao novinarku RTS-a. Radite i kao novinarka/reporterka, i kao voditeljka. U kojoj poziciji se bolje osećate, kada ste kao novinarka na terenu, ili kada ste voditeljka u studiju?

To je baš teško pitanje. Obe uloge volim. Rad na terenu je neprocenjiv, uvek otvara nove vidike, tera vas često da improvizujete, mislite nekoliko koraka unapred, i nekako vas istrenira da možete da radite u svim okolnostima. I kada je -10, kada se dah ledi I kada je +40. Uglavnom se događaji ne mogu predvideti i izlazite na teren bez pripreme, zato je važno da stalno i o svemu čitate. S druge strane, rad u studiju je izazovniji. Za to se, čini mi se, pripremate 24 sata tokom celog života. Studio traži širinu posmatranja stvari, raznovrsnost interesovanja. Uz to, treba da obratite pažnju i na držanje, gestikulaciju. U mom slučaju mislim da jedna uloga dopunjuje drugu.

• Već duže vreme vodite Jutarnji program RTS-a vikendom, gde Vam dolazi gosti različitih profesija. Kako se pripremate za Vaše sagovornike?

Trudim se da u okviru emisija vikednom pokrijemo što više različitih tema i to je zaista izazov. Budno pratim sve što se dešava i trudim se da uvek imamo aktuelne teme, ali i one koje inače nemaju mnogo prostora u medijima. I zaista ugostimo – od političara, lekara, sportista, kreatora do talentovanih mališana. Svemu tome prethodi višesatna priprema. Moja mama se često šali da bi volela da u mojoj emisiji vidi kuvare, pošto nisam vična domaćica, ona se nada da bih se malo izveštila tokom pripreme razgovora sa njima. To je sada već porodični izazov, na koji planiram u narednom periodu da odgovorim. Šalu na stranu, često mi u pripremi pomažu i starije kolege, pružaju podršku i onda sve dođe na svoje mesto.

• Da li Vam se nekada desilo da zaboravite neko pitanje tokom intervjua? Ako da, kako se snalazite u tom momentu?

Možda je češća situacija bila da mi pitanja pripremljena za intervju padnu u vodu. Ja uvek imam sinopsis i ono što želim da saznam iz tog razgovora. Ali dešavalo se nekoliko puta da sagovornik kaže nešto što otvori novu temu i što procenim da ima veću težinu. Onda se prepustim razgovoru. Najvažniji savet koji sam dobila kada sam uradila prvu intervju, a koji zvuči dosta jednostavno jeste – slušaj sagovornika. Toga se pridržavam i danas.

• Koji intervju najviše pamtite?

Intervju koji mi je ostavio možda najdublji trag i koji mi je bio najteži jeste razgovor sa majkom dečaka koji je ubijen u maju u Ribnikaru. Mislim da je tu svako pitanje neophodno i istovremeno suvišno. To je nešto što me je ojačalo. To događaj koji je ostavio kost u grlu celom društvu i niko nije uspeo da odgovori na pitanje – zašto? Zašto se to desilo? I to je ono što vas učini nemoćnim.

• Budući i da putujete, koju zemlju ili zemlje najviše pamtite koje ste posetili u svojstvu novinarke?

Ovaj posao je zaista lep jer dopušta da prisustvujete neverovatnim događajima I da obiđete svet u potrazi za informacijama. I ja sam imala sreću da zaista sa najvećih svetskih događaja izveštavam. I da spoznam različitost kultura. Nedavno sam bila u Južnoj Koreji I to je možda put koji je ostavio najjači utisak, jer je potpuno promenio moju sliku o tom delu sveta. Kada je u pitanju i njihov način života, ali i razvoj i napedak koji su postigli. Tokom godina rada, zavirila sam I kroz ključaonicu gde vam se pruža pogled na tri države istovremeno – Italiju, Vatikan i Suvereni malteški vojni red. Donosila sam priče sa svetskih ekonomskih I političkih foruma. Neke su bile i emotivno teže – nekoliko meseci po početku rata u Ukrajini, obišla sam prihvatne centre i razgovarala sa ljudima koji su pobegli od rata.

• Koju ličnost biste voleli da intervjuišete, a koju niste do sada?

Dugačak je spisak. Naravno, na njegovom vrhu jesu svetske političke ličnosti, ali rame uz rame sa njima su i ljudi koji svakog dana svojim gestovima menjaju našu okolinu, koji su oko nas.

• Koji tip emisije biste voleli da vodite posle Jutarnjeg programa? Šta Vas najviše zanima?

Još se nisam umorila od ove forme, zaista uživam u svakom njenom segmentu i ona u ovom trenutku pokriva moja interesovanja i raznolikost. Naravno, u budućnosti volela bih da se oprobam i u nekim složenijim, dokumentarnim formama, ali mislim da to zahteva zrelost i vreme.

• Da li sebe vidite drugde osim novinarstva?

S obzirom na to da zaista nisam osoba od jednog interesovanja, mislim da bih se mogla snaći i u nekim drugim poslovima. Ali ne razmišljam o tome, sada sam ovde i tu se trudim da budem najbolja verzija sebe.

• Na internetu se pojavio snimak gde Vam je na ulici dodata košarkaška lopta i Vi ste "iz prve" pogodili koš, što je izazvalo veliko oduševljenje kod tih ljudi. Odakle toliki talenat za košarku? Da li volite još neki sport osim možda košarke?

To je zaista bila filmska scena. Ja sam se pripremala za uključenje i odjednom vidim da neka grupa ide ka meni i bučna je. Dok sam se okrenula lopta je bila u mojim rukama. Vidim koš i nemam dilemu – s obzirom na to da sam više od 10 godina trenirala košarku, to je nekako bio prirodan osećaj da šutnem na koš. Međutim, kada sam pogodila ni ja nisam verovala. Jer sam prestala da treniram kada sam krenula na fakultet, ali se neke stvari valjda nikada ne zaboravljaju. I veliki sam fan košarke i dalje, ta strast se ne smanjuje, samo ostane žal ponekada što nisam više na terenu. Pored košarke, volim da pogledam tenis, retko kada fudbal. Ali kada je u pitanju naša reprezentacija, koji god da je sport u pitanju, tu sam verni gledalac.

• Koji najveći izazov ste sebi zacrtali u novinarstvu?

Da ostanem privržena vrednosima sa kojim sam počela da se bavim ovim poslom, da istrajem u naporima da budem glas onih koji se ne čuju.

• Da li gledate filmove i serine, slušate muziku, čitate knjige? Ako da, šta volite najviše da gledate, slušate, čitate? Da li za naše čitaoce imate neku preporuku?

Kada su u pitanju filmovi I serije, možda nisam najbolji sagovornik. Volim da pogledam, ali sam više ljubitelj pisane reči. Što se knjiga tiče, na mojim policama je sve – od romana, biografija, teškog štiva. Trenutno čitam knjigu Henrija Kisindžera – "Sto godina, o delovanju lidera na svetksoj sceni".

• Ko je zapravo Nikolina? Kako biste sebe opisali?

Energična, komunikativna, neki kažu umiljata, ja kažem emotivna. Ali snažna i istrajna u svemu što zacrta.

• Da li imate neke uzore?

Mislim da su se uzori menjali tokom odrastanja i psiholozi kažu – to je normalno. Sada, kada sam odrasla ne vodim se nekim imenima, već principima i vrednostima i postoje neki ljudei koji grade svoju ličnost na njima. S obzirom na to da se ljudi i stvari menjaju, uvek imam dozu reserve, pa ih neću otkrivati. Ali ono što je neiscrpna inspracija jesu ljudi koji uklanjaju prepreke, koji se izbore sa vetrenjačama i ostave trag na ovom svetu. I posebno žene, koje ostavljaju pečat.

• Kakvi su Vaši planovi za budućnost? Šta biste voleli da ostvarite?

Planova je mnogo. Nekada I preambiciozno zactam sebi mnogo toga, a ne volim kada nešto ne ispunim, pa sam s godinama naučila da budem racionalnija i da ih ostvarujem jedan po jedan. Volela bih da nastavim da se usavršavam i nadogradim znanje, da savladam još jedan jezik i obnovim znanje francuskog i italijanskog. A pored toga, da se možda oprobam i u nekoj formi poput podkasta.

(Telegraf.rs)