Ovo niste znali o Radošu Bajiću: Školovao se u Nišu, a u taj grad je sa sobom poneo najvredniju stvar

„Niš je grad moje mladosti, tu sam proveo četiri godine. Prve spoznaje života van mog rodnog sela Medveđa kod Trstenika vezane su za Niš“, istakao je Bajić na konferenciji za medije.

Poznati srpski glumac, scenarista i reditelj Radoš Bajić juče je najavio da će narednog proleća započeti snimanje filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ i da će značajan deo filma biti sniman u Nišu. Bajić je, najavljujući svoj novi film, istakao da Niš ima posebno mesto u njegovom životu zato što je u tom gradu završio srednju muzičku školu.

„Niš je grad moje mladosti, tu sam proveo četiri godine. Prve spoznaje života van mog rodnog sela Medveđa kod Trstenika vezane su za Niš“, istakao je Bajić na konferenciji za medije.

Preporučujemo

On je kazao da se odlično seća dana kada je 1968 godine, kao petnaestogodišnji dečak stigao na autobusku stanicu pored Niške tvrđave, autobusom koji je vozio na relaciji Titovo Užice – Skoplje i prolazio kroz Trstenik.

„Tada sam prvi put video Niš. Nosio sam sa sobom svoju harmoniku koja je bila najvrednija stvar u našoj kući na selu. Došao sam sa teglom slatka od dunja, teglom kajmaka, nekom presvlakom i harmonikom“, kazao je naš poznati glumac.

Bajić je rekao da je najpre stanovao u Dušanovoj ulici, u kući nedaleko od Muzičke i Umetničke škole.

„Tada je kompletan tranzit kroz Niš prolazio Dušanovom ulicom, a moj prozor bio je uz samu ulicu. Tutnjali su kamioni, automobili i noću i danju. Vlasnik te male, skromne kućice sa baštom i česmom u sredini bio je čovek u ozbiljnim godinama, masivan... Spavao je svako popodne u kuhinji i hrkao, a ja sam morao da tu prolazim i morao sam da hodam na prstima da ga ne probudim“, priseća se Bajić.

Nakon kućice u Dušanovoj ulici gde je proveo četiri, pet meseci, Bajić je stanovao u kući na Keju Živote Đošića, a potom dve godine u selu Komren.

„Ustajao sam svakog jutra u pet sati i pešačio seoskim putem tri kilometra do Mašinske industrije i prve autobuske stanice ka školi. U autobusu se uvek osećao miris svežeg hleba i mašinskog ulja, jer su radnici koji su polazili na posao sa sobom nosili hleb. Ustajao sam u pet da bi u školu stigao u pola sedam i imao vremena do pola osam da sviram na klaviru. Imali smo predmet uporedni klavir i svi đaci, gradska deca imali su klavir u kućama i mogli su da vežbaju, a nas nekoliko iz razreda koji smo došli sa sela, morali smo da dolazimo rano u školu da bi vežbali“, priseća se Bajić.

Dodao je da ga je nakon završene srednje muzičke škole život odveo dalje na studije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ali da uvek dolazi u Niš sa posebnim osećanjima. Dolazio je svih proteklih godina, kazao je, skoro redovno na Filmske susrete i na tom festivalu najpre osvajao nagrade publike, a potom i nagrade žirija.

Bajić je najavio da glavni junak filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, koji će raditi naredne godine, biti čovek koji živi na jugu Srbije, u blizini administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

„Glavni junak naše priče je čovek koji neće da ode sa svog imanja i koji slavi Svetog Đorđa. On čuva ikonu Svetog Đorđa, a pri tom je potpuno nemoćan, čak bolestan. Njegov sin je zaposlen u mesnoj industriji u Nišu, tako da nas priča dovodi i u ovaj grad. Radi se o drami i snažnoj metafori koja nosi u sebi duboki patriotizam. Reč je o projektu koji će otvoriti izvesne teme koje filmski autori godinama zaobilaze“, istakao je Radoš Bajić.

Scenario za film „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ napisao je upravo Bajić, a režiraće ga Đorđe Stanimirović koji je režirao televizijsku seriju „Preživeti Beograd“.

(Telegraf.rs)