Pavle Vučković: Uvek sam želeo da radim filmove koji bi istovremeno bili arthaus i komercijalni

Pavle Vučković, reditelj filma „Zaštita pre svega“, koji je na programu poslednjeg festivalskog dana van konkurencije, izrazio je zadovoljstvo zbog premijere na Paliću

Sedmog dana 30. Festivala evropskog filma Palić, u petak 21. jula, na konferenciji za medije na Velikoj terasi govorili su Vasilis Kacupis, reditelj filma “Zarobljen”; Pavle Vučković, reditelj filma “Zaštita pre svega”; ekipa filma “Živi svetac” – rediteljka Tinatin Kajrišvili i glavna glumica Mari Kitia; Kiros Papavasilou, reditelj filma “Embrion - Larva - Leptir”; ekipa filma “Penal ili seksualni život Ane Đ” - rediteljka Milica Stojanov, producent Slobodan Šuljagić, glumci Marko Marković, Milovan Filipović i glumica Bojana Tušup; Petar Jakonić, reditelj filma “Koma”; Kristijan Risteski, reditelj filma “Snežana na kraju mora umreti”; Antonija Belazelkoska, glumica u filmu “Sestre”; Laura Garsija Andreu, rediteljka filma “Nedelja, nedelja”; Pjotr Pavlus, koreditelj filma “U Ukrajini”; Levai Balaž, koreditelj filma “Istočna rivijera”, i predstavnici festivala - Ilija Tatić, izvršni producent festivala, Miroslav Mogorović, programski direktor FEF Palić, i Radoslav Zelenović, direktor festivala, koji su sumirali utiske sa ovogodišnjeg jubilarnog izdanja manifestacije.

Vasilis Kacupis, reditelj filma “Zarobljen” prikazanog u Glavnom takmičarskom programu, o inspiraciji za ovo ostvarenje je rekao: “Sve je počelo od inicijalne ideje, koja se javila kada sam prvi put posetio Njujork i video jednu od velikih zgrada. Moja prva pomisao je bila - šta bi se desilo kada biste bili zarobljeni u nekom penthausu, a nema nikog da vas spasi? Hteo sam da na neki način ugradim i ideju o Robinzonu Krusou, u okruženju drugačijem od napuštenog ostrva – u jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu”.

Pavle Vučković, reditelj filma „Zaštita pre svega“, koji je na programu poslednjeg festivalskog dana van konkurencije, izrazio je zadovoljstvo zbog premijere na Paliću: “Super mi je što sam ovde pozvan, na festival koji je prvenstveno arthaus, i to na zatvaranju. Uvek sam želeo da radim filmove koji bi istovremeno bili arthaus i komercijalni, što je najteže. Oduševljen sam što ću film gledati sa toliko ljudi”.

Tinatin Kajrišvili, rediteljka filma “Živi svetac”, istakla je da je bilo potrebno puno vremena da se snimi ovaj film, usled Kovida i drugih poteškoća. Naročito je naglasila doprinos direktora fotografije i čitave ekipe filma: “Delovi filma su snimani u totalnom mraku, gde je jedino svetlo bilo ono sa rudarskih šlemova. Za ikone su ljudi mislili da su tu iz drevnih vremena, a zapravo su oslikane tek nedelju dana pred snimanje. Lokacije su podignute od temelja, ništa nije postojalo pre filma. Snimali smo sa minimalnim budžetom i produkcija se zaista potrudila oko svega”.

Kiros Papavasilou, reditelj filma „Embrion – Larva – Leptir“ u selekciji „Paralele i sudari“, o inspiraciji za film je rekao: “Krenuo sam od ideje o neodređenom vremenu i naravno potom sam tragao za pričom koja se bazira na toj situaciji. Ali sva inspiracija došla je iz mog iskustva sredovečnosti, kada roditelji umiru a nećaci se rađaju. Film opisuje moju projekciju budućnosti i sećanja iz prošlosti”.

Milica Stojanov, rediteljka filma “Penal i seksualni život Ane Đ”, koji je na programu poslednjeg festivalskog dana u selekciji „Paralele i sudari” van konkurencije, o motivaciji za rad na filmu je rekla: “Želela sam da snimim film koji će da govori o našoj profesiji. Ne samo vezano za film, nego i u pozorištu. Koji će da pokaže kako smo nekada u stanju da toliko strastveno uđemo u posao koji radimo, i toliko dajemo važnost fikciji da realnost nestane”.

Petar Jakonić, reditelj filma „Koma“, koji je takođe na programu poslednjeg festivalskog dana kao specijalna projekcija, o genezi filma je rekao: “Početak rada je bila saradnja sa Vidom Basarom. Moja inicijalna tema je bila - kako preispitati naše kolektivno sećanje na jedno traumatično doba. Rezultat je bio jedan koherentan tekst, zahvaljujući kome je dalji rad sa ostalim saradnicima, tokom realizacije, imao istu metodologiju. Svako od nas je ugradio neko svoje iskustvo iz devedesetih u ovaj film. Mlađim ljudima je bilo zanimljivo da saznaju šta se to dešavalo dok se oni nisu rodili, tako ovde postoji i arheološka vrednost za ljude koji to nisu doživeli, a moći će da nađu odgovore na neka pitanja”.

(Telegraf.rs)