Održana promocija knjige o Živojinu Žiki Pavloviću: Govorili Rade Šerbedžija, Darko Bajić, Nenad Pavlović...

"Mi od Žike ne možemo da ukrademo, osim te hrabrosti da kaže istinu. A ta Žikina istina još uvek živi..", rekao je reditelj Miša Radivojević

Promocija knjige "Kino-poeta velikog crnila" - zbornik tekstova grupe autora posvećen filmskom opusu reditelja Živojina Žike Pavlovića održana je u mts Dvorani. Na Događaju, koji je bio izuzetno posećen, govorili su glumac Rade Šerbedžija, reditelji Darko Bajić, Miša Radivojević, Nenad Pavlović (inače sin Živojina Žike Pavlovića, prim.aut), kao i pisac i urednik ovog izdanja Goran Gocić.

"Poslednji susret sa Žikom Pavlovićem, mojim Žilijenom, kako sam ga voleo zvati, bio je na Skadarliji. Sedeli smo u restoranu, pili pivo iz velikih čaša. Iako je bio čovek samoće, za neke i nepristupačan. Žilijen je bio neobično topao čovek, dobro se osećao u porodičnom okruženju. Naše prijateljstvo je odavno preraslo poslovno i bilo je važno za obojicu", rekao je Rade Šerbedžija, pa je pročitao odlomak iz knjige koji je napisao o Žiki Pavloviću.

Preporučujemo

"U svima nama je ostao deo Žike, ti neki gradivni elementi, taj odnos prema istini... Mi od Žike ne možemo da ukrademo, osim te hrabrosti da kaže istinu. A ta Žikina istina još uvek živi... Žika nas je naučio na krvave, teške suze koji se slivaju uz nas. Kada gledamo Žikine filmove, mi možda nismo egzaltirani, ni nemamo snage za osmeh, ali mi odlazimo bogatiji, jer se taj bol zadržava u nama, postaje deo našeg iskustva. Žika nam je dao sve što je kapitalno", rekao je reditelj Miša Radivojević.

"Njegovo je ime je bila inspiracija mnogim autorima čitave zemlje u kojoj smo živeli i današnje jugoslovenskom kulturnom prostoru", rekao je reditelj Darko Bajić, pa se i prisetio anegdote sa Žikom Pavlovićem i naglasio kako je imao sjajna predavanja i da je Živojin imao odlične filmove koji i dan danas žive.

Režiser Nenad Pavlović je govorio o jednom filmu njegovog oca i dodao da je bio emotivan i sjajan.

"Mislim da je najvažnije što možemo da otkrivamo i proučavamo njegova dela u filmu i književnosti još mnogo godina", rekao je Nenad Pavlović.

Pisac Goran Gocić, autor izdanja, zahvalio se svima koji su tekstovima obogatili ovu knjigu.

"Ovaj projekat traje nekoliko godina. Neobično sam radostan što je knjiga ugledala svetlost dana. Žikina generacija je za mene bila generacija očeva. Oni su mi bili neka vrsta uzora. Kada sam gledao Žikine, Makove i Žilnikove filmove, bio sam počastvovan da prisustvujem velikoj umetnosti mog vremena", rekao je Goran Gocić.

Inače, knjiga je posvećena bogatom filmskom opusu Živojina Žike Pavlovića (1933-1998), svestranom umetniku, koji je pođednako uspešno gradio karijeru kao književnik i filmski reditelj, a bio je i profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti i na Akademiji "Braća Karić".

Izdavači knjige su Internacionalni festival filmske režije u Leskovcu - LIFFE, koji je posvećen ovom velikanu i čije nagrade za režiju nose ime Živojin Žika Pavlović, za promociju srpskog filma u svetu, i Leskovački kulturni centar.

Tekstove u knjizi "Kino-poeta velikog crnila" pisali su saradnici Živojina Pavlovića - Nebojša Pajkić, Goran Milašinović, Stole Popov, glumci Rade Šerbedžija, Dragan Nikolić, Svetozar Cvetković, kolege Puriša Đorđević, Miša Radivojević, Rajko Grlić i njegovi studenti Darko Bajić, Milena Marković, Slobodan Šijan.

Knjiga je ilustrovana do sada neobjavljenim Pavlovićevim crtežima i fotografijama.

Pavlović je bio veoma produktivan kao književnik i filmski reditelj, tako da je objavio više od 30 knjiga - romani, novele, zbirke proze, eseja, pripovedaka, razgovora, dnevnik, knjiga epistolarne proze sa Goranom Milašinovićem - “Voltin luk”.

Snimio je filmove - "Kapi, vode, ratnici" (segment "Žive vode", 1962), "Grad" (omnibus, zabranjen, 1963), "Neprijatelj" (1965), "Povratak" (1966), "Buđenje pacova" (1967), "Kad budem mrtav i beo" (1968),  "Zaseda” (1969), "Crveno klasje" (1970), "Let mrtve ptice” (1973), "Pesma” (TV film - mini serija u 6 epizoda, 1974), "Hajka" (1977), “Doviđenja u sledećem ratu” (1980), "Zadah tela" (1983), "Na putu za Katangu" (1987), "Dezerter" (1992) i "Država mrtvih" (snimana 1998, prikazana tek 2002), piše Tanjug.

(Telegraf.rs)