Tri sjajna hrišćanska filma... koja zapravo nisu hrišćanska

Pročitajte preporuku pisca i komentatora Endrua Klejvana

Pisac i komentator Endru Klejvan podelio je sa svojim pratiocima na Jutjubu preporuku za tri filma koja nemaju direktnu hrišćansku temu, ali priča o stradanju, Vaskrsenju i veri se suštinski nalazi u njima.

Klejvan je počeo time da njega filmovi sa hrišćanskom temom ne oduševljaju toliko jer ne pokazuju realnost.

Preporučujemo

- Oni uglavnom prikazuju likove koji imaju jednu manu ili su uradili nešto loše, ali ne i to koliko smo suštinski mi puni mana. Setio sam se nekoliko filmova koji nisu o Isusu, ali su "puni" Isusa i ne zanemaruju brojne mane, pa i zlobu koja postoji u ljudskim bićima.

Ovo je njegov izbor:

"Zvižduk niz vetar" ("Whistle Down the Wind", 1961)

Grupa dece živi u selu u Lankasteru. Jednog dana se begunac, sa ranom na glavi, sakrije u ambar jedne od farmi. Najstarija devojčica Kejti uđe u štalu, čuje da je neko unutra i uplašeno pita "ko je tu?". Čim ona postavi to pitanje, begunac se onesvesti, ali pre toga uzvikne "Isuse Hriste".

Kejti zato pomisli da se Isus Hrist krije u njenom ambaru, a vest o tome se proširi među svom decom u selu koja su ubeđena da je begunac zapravo Isus.

- Konflikt se javlja između realizma, ali i cinizma odraslih s jedne strane, i pogrešnog zaključka, ali i vere koju imaju dece. Ovaj film prikazuje pogrešno usmerenu, ali neuprljanu i jednostavnu veru koju imaju deca, ali ipak njihova vera pronalazi istinu koja je veća od istine sveta u kojem žive. Svet je i dalje isti, ali postoji istina koja je od njega veća, a koju deca vide kada odrasli ne mogu - objašnjava Klejvan.

"Hladnoruki kažnjenik" ("Cool Hand Luke", 1967)

Klejvan ističe da je ovo sjajan "muški film" u kome glavnu ulogu igra čuveni Pol Njuman.

Početkom 1950-ih na Floridi, odlikovani veteran Drugog svetskog rata, Lukas „Luk” Džekson, uhapšen je jer je pijan tokom noći isekao parking aparate sa njihovih stubova. Osuđen je na dve godine rada u okovima u zatvorskom logoru koji vodi strogi upravnik poznat kao Kapetan, zajedno sa šefom Godfrijem, tihim strelcem sa nadimkom „čovek bez očiju” jer uvek nosi naočare za sunce.

Čak i manji prekršaji se kažnjavaju sa „noći provedenom u kutiji”, malom kvadratnom samicom sa ograničenim vazduhom i vrlo malo prostora za kretanje.

Luk odbija da poštuje ustaljeni red među zatvorenicima i brzo se sukobljava sa vođom zatvorenika, Draglajnom.

- Luk nema načina da se bori sa njim, ali odbija da bude slomljen. Draglajn je alfa mužjak koji prebija Luka, no ovaj ne želi da se preda. Jednog dana igraju karte, Luk blefira i tako dobija svoj nadimak "Hladnoruki". Ovo je predivan film o čoveku koji je i dalje pijanac i sitni kriminalac, ali je slobodan jer je spreman da podnese bol. To jeste sloboda - nemati strah.

- Ako si uplašen, onda si rob. Samo te hrabrost čini slobodnim, jer život je težak, pun bola i ponekad da bi bio slobodan moraš primiti udarac. To je ono što Isus kaže ljudima, da je smrt manje od smrti, a život više od života. "Ne bojte se", to je ono što nam Isus sve vreme govori. Ne plašite se ljudi koji hoće da vam oduzmu vašu slobodu. Što su veći, što su moćniji više će želeti da tu moć zadrže i biti svesni da je vaša indvidualnost, vaša sloboda, pretnja toj moći - kaže Klejvan.

- To je ono što nam Isus i poručuje u dane Vaskrsa. Oni su ga razapeli, a On je i dalje tu.

"Let iznad kukavičjeg gnezda" ("One Flew Over the Cuckoo's Nest", 1975)

Džek Nikolson proslavio se kao Rendal Patrik Mekmarfi, kriminalac i kockar koji je osuđen na kaznu zatvora. Da se izvuče iz zatvora pravi se da je lud i biva poslat u bolnicu za mentalno obolele.

- Pisac knjige na kojoj je film baziran, Ken Kizi, ovde kaže kako neke stvari koje nam deluju lude zapravo jesu normalne. U jednom trenu Mekmarfi kaže drugim pacijentima "niste luđi od bilo koga drugog" i mislim da to jeste jedna od poenti.

- Ovaj film takođe govori o muškosti. Bolnicom uprava sestra Račed, ona mrzi njihov maskulinitet i radi sve što je u njenoj moći da ih zbuni, da ih odvoji od njihovih uverenja, njihove muškosti i agresije.

Jedna od najboljih scena je ona u kojoj Mekmarfi hoće da gleda bejzbol utakmicu, ali Račedova je već izmanipulisala sve ostale pacijente da ne glasaju za to. Mekmarfi onda sedne ispred ugašenog televizora i počinje da komentariše utakmicu kao da je gleda, a svi pacijenti se okupe i počnu da navijaju.

- Zašto je Račedova toliko ljuta? Jer su oni slobodni. Kako su slobodni bolnici za duševno obolele iz koje ne mogu da izađu? Jer su njihovi umovi slobodni, jer ih Mekmarfi nauči kako da se ne boje.

- Ovi filmovi nisu o Isusu (on se jedino spominje u prvom), ali imaju isti pravac kao priča o stradanju i Vaskrsu. Razlog zašto volim da vidim filmsku hrišćansku priču unutar zle, nepravedne, sebične realnosti jeste taj što hrišćanska priča jeste unutar zle, nepravedne, sebične realnosti. Ona nije transformisala svet u srećno mesto, nije transformisala nas u pravedne osobe. I dalje ćeš biti onaj koji jesi, ali uz Hrista ćeš rasti. Nikada nisam iskusio lični razvoj kao u Hirstu i kroz tu vezu sa Živim Bogom. To ne znači da nemam ego, da se ne ljutim, da se nekada ne plašim, ali i dalje vidim svetlo.

- Nije isto kada se izgubljen u snežnoj oluji i kada si izgubljen u snežnoj oluji, ali možeš da vidiš Zvezdu severnjaču i znaš kuda da ideš.

Pogledajte ceo klip i preporuke Endrua Klejvana:

(Telegraf.rs)