TV premijera "30 godina mature" autora Dušana Gajića na RTS-u: U filmu govore Miloš Šaranović, Dina Divljan...

Ovaj nagrađivani film je do sada učestvovao na više od dvadeset međunarodnih filmskih festivala i imao specijalne projekcije u Beogradu, Briselu, Beču i Njujorku, na univerzitetu Kolumbija.

Dokumentarni film "Trideset godina mature", autora Dušana Gajića, u četvrtak, 23. februara u 20.20 časova imaće svoju televizijsku premijeru na RTS 2.

Ovaj nagrađivani film je do sada učestvovao na više od dvadeset međunarodnih filmskih festivala i imao specijalne projekcije u Beogradu, Briselu, Beču i Njujorku, na univerzitetu Kolumbija.

Preporučujemo

U filmu "Trideset godina mature", kroz razgovor sa svojom generacijom i ćerkom koja odrasta u Briselu, autor preispituje nedavnu istoriju svoje zemlje. Polazeći od privatne fotografije, ličnog sećanja i uspomene, film nastoji da razume pravi, ljudski smisao burne, često dramatične, istorije poslednjih 30 godina.

"Portreti maturanata sa stepeništa VIII beogradske gimnazije za mene su odličan ključ da se ispriča priča o tome šta se desilo sa Srbijom u poslednjih 30 godina i šta je ta zemlja danas. Da se preko ličnih, privatnih istorija, ispriča javna istorija jedne zemlje i jednog društva," kaže Dušan Gajić, autor filma.

Dok se maturanti iz 1989. posle trideset godina ponovo okupljaju u beogradskoj gimnaziji, jedno pitanje lebdi u vazduhu: šta je preostalo od generacijskih snova? Učesnici filma konstatuju da je srpsko društvo i danas zaokupljeno sličnim pitanjima kao i 89-te godine: i dalje nema pouzdanog i nedvosmislenog odgovora na neka od ključnih pitanja: Šta sa demokratijom i višestranačkim sistemom? Šta sa Kosovom? Sa regionom? Šta sa Evropom? Šta želimo da budemo?

U trenutku godišnjice mature film postavlja jednostavno pitanje:

Da li je srpsko društvo u prethodnih trideset godina položilo sopstveni “ispit zrelosti”?

U filmu učestvuju nekadačnji školski drugovi autora Dušana Gajića, danas novinari, lekari, umetnici, muzičari… Svetozar Putnik, Ljubica Gojgić, Miloš Šaranović, Vesna Pavlović, Dina Divljan, Bojan Trkulja, Aleksandar Đorđević, Dejan Milićević, Milorad Miki Ristić, Katarina Knežević, Dušan Korać, Danijela Kambasković, Ljubica Tomić i drugi i njihova deca Radmilo Tomić, Pavle i Stevan Divljan, Uglješa Šaranović

Direktor fotografije je Miodrag Trajković, montažer Srđan Radmilović, muziku je komponovao Dejan Ilijić.

Film Trideset godina mature do sada je učestvovao na festivalima Brussels Captial film festival, Golden Stejt Film festivala (Los Andjeles), Stockholm Film i TV festival (finalista u kategoriji dok. film), Lake Travis Film Fesitval, SAD, Beyond Border international film festival, Indija, Docs without borders festival, SAD, Brno film festival, Slovačka, Andromeda festival, Turska i mnogim drugim.

U prikazu filma nakon projekcije u Briselu, ugledni belgijski dnevnik "La libr Belzik (La libre Belgique) - Slobodna Belgija"- ocenjuje da je film Trideset godina mature "neobično introspektivno putovanje, intimistički portret društva raspolućenog između razočaranja i baroknog optimizma, između tragedije i humora” i dodaje da su “teške teme u filmu obradjene sa mnogo takta i finese u pristupu".

Film je sniman u Beogradu, Briselu, Hagu i Beču. Produkciju su podržali Evropski fond za Balkan, Fondacija za otvoreno društvo, Ministarstvo kulture i informisanja i Radio-televizija Srbije.

Osa harmonije - 17.02.2023 RTS 2 21.45

Kada se u 13. veku Marko Polo vratio sa Istoka, Evropljani su prvi put upoznali Centralnu osu Pekinga.

Ovim fenomenom, koji aktivno aplicira za Svetsku kulturnu baštinu, bavi se emisija Osa harmonije, snimljena neposredno pred Zimske olimpijske igre u Pekingu.

Građevine na Centralnoj osi Pekinga, dugoj punih 88 kilometara, od Kule zvona i bubnja do Parka Olimpijske šume, osa je urbanog prostora, osa nacionalne politike i nacionalne kulture. Ona uključuje i Veliki kanal Peking Hangdžou, Trg Tjenanmen, kao i Zabranjeni grad.

Emisija se bavi ovim značajnim građevinama, ali i pitanjem - na koji način su one povezane sa tradicionalnom istočnjačkom filozofijom.

(Telegraf.rs)