Petar Zekavica u "Veri" igra oficira Karla Krausa: "Seriju posmatram kao jednu ljubavnu priču"

Serija "Vera", kojoj je prethodio film – špijunski triler sa elementima melodrame, kroz fikciju predstavlja istorijski lik snažne, nezavisne žene, nekarakteristične za balkansko podneblje.

U subotu, 21. januara u 20 časova, na Prvom programu RTS-a, počinje prikazivanje serije "Vera", inspirisane istinitom pričom o srpskoj Mata Hari - Veri Pešić, višestrukoj špijunki iz vremena Drugog svetskog rata. Jednu od glavnih uloga - nacističkog oficira Karla Krausa, tumači glumac Petar Zekavica.

Serija "Vera", kojoj je prethodio film – špijunski triler sa elementima melodrame, kroz fikciju predstavlja istorijski lik snažne, nezavisne žene, nekarakteristične za balkansko podneblje.

Preporučujemo

"Vera Pešić je zaista jedna neobična devojka, žena. Svako teško vreme rodi neobične ljude koji su primorani zbog okolnosti da dejstvuju drugačije, hrabrije. Da uzimaju jednu dozu rizika i ona u sebi svakako to nekako komponuje", naveo je Zekavica.

Inače lik nacističkog oficira Karla Krausa koga Zekavica tumači je zaista postojao, i on i Vera su bili u strasnoj ljubavnoj vezi. Pošto je Kraus u Beograd dolazio već nekoliko godina pre formalnog početka rata, 1. septembra 1939. godine, i pripremao je teren, mada ne postoje tačni istorijski podaci šta je tačno radio.

"On je u stvari bio kontraobaveštajac, nije običan špijun, jer ta reč je nekako nagla i pežorativna. On je izuzetno pametan čovek koji je uspeo da na ključnim pozicijama postavi njima potrebne ljude i preko njih dejstvuje. Vera je bila u celom tom planu izuzetno važan, a možda i glavni akter", dodao je glumac.

O Krausu nije postojalo puno podataka, ali je postojala određena arhivska građa i podaci koje je Svetko Kovač, stručni konsultant na scenariju, zaista dobro obradio.

"Ono što je mene pripremilo na ovu ulogu je neko moje iskustvo rada na tim nacističkim ulogama, pošto ih imam dosta u svojoj karijeri. Onda se to nekako nadovezalo na sve ono što znam, pa sam još nešto dodao.“, objasnio je Petar.

Pored Jovane Stojiljković i Petar Zekavice, zapažene uloge u seriji igraju Viktor Savić (Milivoje Perović), Nikola Kojo (Tanasije Dinić), Aleksandar Srećković Kubura (major Slavko Radović), Nebojša Dugalić (general Borivoje Mirković), Viktor Savić, Vuk Kostić (Radoslav Đurić), dok se Tihomir Stanić (vojvoda Kosta Pećanac) pojavljuje u ulozi Verinog oca.

U ovoj seriji važne uloge tumače i Anita Mančić, Bojan Žirović, Zlatija Ocokoljić Ivanović, Nikola Vujović, Andrej Jemcov, Miona Marković i Milica Tomašević.

"Publika će seriju Vera pamtiti pre svega po samoj Veri i brilijantno urađanoj uloz Jovane Stojiljković. Mi smo svakako tu kao jedna podrška, kao jedan kontekst, ali ona stvara, ne samo Veru iz tog vremena, nego stvara i jednu veliku strast, koja je za naš odnos od izuzetne važnosti, jer ja ovo posmatram kao pre svega jednu ljubavnu priču", naglasio je Petar Zekavica.

Ko-scenaristi serije su Kristina Đuković i Nedeljko Kovačić, koji je potpisan i kao reditelj.

“BERNŠTEJN, POSLEDNJI PARTIZAN” (Berenshtein, 2021)

Radio-televizija Srbije i Ambasada Izraela nastavljaju dugogodišnju saradnju prikazivanjem filma povodom 27. januara, Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Ove godine, gledaoci RTS-a imaće priliku da pogledaju ratnu dramu rađenu po istinitom događaju “Bernštejn, poslednji partizan” izraelskog reditelja Romana Šumunova iz 2021. godine.

U staroj kući, u skromnom naselju Kirjat Ata, komšije nisu ni pomišljale da je starac koji živi u susedstvu poslednji živi komandant partizanskog bataljona u Drugom svetskom ratu. On je čovek koji je locirao

tajni objekat gde su Nemci razvili rakete Fau 2, njihovu poslednju nadu u pobedu.

Bernštejn se u svojoj ispovesti vraća u prošlost i otkriva prizore koji ga prate kroz ceo život. Poslednji među velikim partizanima koji je otkrio Hitlerovo “super oružje” proživljava trenutke rata koji mu je

oduzeo identitet i emocije, ali nije uspeo da mu oduzme ljudskost.

Režija: Roman Šumunov

Scenario: Simon Šehter

Uloge: Leonid Bernštejn, Jaroslav Kučerenko, Anton Karlinski

(Telegraf.rs)