Anđela Jovanović u "Padu" igra Anu, drugu ženu Ivana Maslaća: O svom liku, Milanu Mariću, kako je dobila ulogu
Glumica je u intervjuu za Telegraf.rs otkrila koja je za nju poruka serije
Anđela Jovanović ima zapaženu ulogu u seriji "Pad", gde glumi Anu, drugu suprugu glavnom lika Ivana Maslaća, kojeg glumi Milan Marić. Poznata glumica je u intervjuu za Telegraf.rs otkrila kako je dobila ulogu u ostvarenju reditelja Bojana Vuletića.
Takođe, ispričala nam je nešto više o svom liku, saradnji sa Milanom Marićem, samim režiserom. koja je za nju poruka serije.
- Anđela, da li možete da nam kažete nešto o liku Ane, koju igrate u seriji "Pad"?
Tu mi je Bojanova indikacija da je Ana jedno Sunce mnogo značila. Ana jeste Sunce, neko ko donosi svetlost u jednom mračnom trenutku, govori o nekoj nadi. Ana je izuzetno lojalna. Ona ostaje uz čoveka kojeg voli do samog kraja. Iako ne izgleda ta budućnost svetla, ona tu i u dobru i zlu, hrabra je, ne boji se ljubavi, ne boji se teških situacija, zna za šta se bori. Uživala sam da igram jednu takvu osobu sa takvim kvalitetima.
- Da li je lik Ane sličan Anđeli?
Teško je odvojiti, ono što je i Milan rekao na konferenciji, gde počinje lik, gde se završava osoba. Mislim da sve što igramo mora da postoje neki delovi nas i neki ljudi u nama koje mi imamo. Svako ima određeni broj ljudi u sebi da može da se poistoveti sa nečim. Sad, nemamo iste okolnosti, nismo iste, prosto. Ali, da ima nekih mojih stvari. Ja jesam lojalna i neko sam ko izuzetno ceni i poštuje lojalnost. I postojana sam, i volim da se borim za ljubav i uvek ću se boriti za ljubav. Tako da, s te strane, da, imamo nekih zajedničkih osobina.
- Kako je došlo do toga da dobijete ulogu Ane?
Bojan me je zvao. Gledao me je u "Nečistoj krvi", mislim i u "Čudnim ljubavima". Viđala sam ga po kancelariji tamo u Firefly-u, videla sam par puta kako me gleda, valjda da li mu se uklapam, pošto reditelji sve gledaju, da li se fizički uklapa i sve to. I onda mi je rekao da želi da mi skroz skine šminku i da vidi moje lice bez potpuno bez šminke i to što ja nosim unutra... Mislim, velika mi je čast da mi Bojan Vuletić kaže tako nešto, koji mene želi zbog mog habitusa i mog senzibiliteta. On me je zvao, prosto je imao u svojoj glavi podelu i tačno šta želi, ko je Ana, i kakvu on želi da bude. I onda na prvom sastanku smo shvatili da smo na istim talasnim dužinama i da nam je komunikacija jako dobra, između mene i Bojana, što je jako važno. Tako da smo jako lepo radili.
- Većinu scena ste snimali sa Milanom Marićem. Kakva je bila saradnja s njim, kao i sa samim rediteljem Bojanom Vuletićem?
Divna je saradnja sa Milanom. On je stvarno neko ko je otvara partneru i ima puno poverenja. I nema kod njega tu neke zadrške. Scene koje smo radili su sa mnogo ulaganja, visokog rizika, u smislu da su to neki trenuci koji su strašno napeti zbog situacije i zbog njihvog odnosa i sve te neizvesnosti. Ulozi su jako veliki, tako da smo se dogovorili da idemo do kraja u tim scenama i da se damo maksimalno, da bude to to, pa prikažemo taj odnos i tu ljubav. Ja s Milanom igram i u predstavi "Hotel 88", tako da imamo puno tog parterskog odnosa na sceni. Odmah smo se prepoznali kao dobri partneri. Mislim da nam je i glumačka hemija dobra. i uvek bi radila sa takvim nekim kao što je on. A što se tiče Bojana, on stvarno jako voli glumce i vrlo je diskretan u nekim indikacijama. I kada hoće nešto, prosto priđe, kaže ti na jedan lep način, ja to mnogo cenim. I poštovanje koje ima prema meni jako cenim. Set Firefly-a je po običaju besprekoran i to funkcioniše savršeno, svako može da radi svoj posao, tako da sam stvarno imala slobodu da se bavim samo glumom i da radim ono zbog čega sam došla, što je velika privilegija.
- Da li ste možda dobili neki savet od Milana Marića ili Bojana Vuletića tokom snimanja serije? Ili da li ste vi nekoga savetovali?
Nisam nikoga savetovala. Ni Milan, ni ja nismo jedno drugo savetovali, ali smo puno pričali o tome šta je u sceni, rekla sam šta ja mislim da ona želi njemu da kaže, šta ona od njega želi, šta on od nje želi. Tako da smo puno pričali. Imali smo razgovor Bojan, Milan i ja, tako da smo tu razmenili svoja mišljenja, što je strašno dragoceno, kada znaš da si s nekim na istoj strani, na istoj talasnoj dužini, ali odmah se to desilo. Mislim da se te stvari ili prosto dese ili ne dese.
- Da li postoji neka zanimljiva anegdota sa snimanja serije?
Sve te scene koje su snimali Milan i ja su bile jako teške i trudili smo se da sve vreme ostanemo u tome. I bila je ta jedna scena gde smo svi zajedno. Svako od nas treba da izađe i u jednom određenom trenutku i poklanjamo se. Međutim, već smo bili umorni, to su bili poslednji dani snimanja, i onda smo počeli po dvoje, pa se onda pogledaju, pa smo onda svhatili, pa smo grešili, nešto smo pobrkali lončiće, i onda smo krenuli svi da se smejemo, i to smo jedva uspeli da snimimo. Čak mislim da je ostalo malo smeha, to će verovatno seći, ali super je bila atmosfera. I glumačka podela je stvarno fenomenalna. I rad sam produkcijom je bio perfektan. Tako da, sve je bilo super.
- U seriji se pominje replika da je gluma iluzija koja dovodi na kraju do istine? Da li se slažete s tim?
Ne znam koliko sam merodavna da govorim šta je gluma. Mogu da govorim iz svog ličnog iskustva. Gluma jeste za mene ogledalo života i ljudi koje igramo su ljudi od krvi i mesa. Ne zato što je zasnovano na istinitim događajima. Svaki put kada radiš nešto, kada igraš, igraš pravog čoveka koji ima svoje emocije, koji ima svoje kontradikcije, koji može da bude i dobar i loš, koji ima i predivne osobine i neke grozne mane... Tako da nekako to jeste iluzija koja dovodi do istine, pogotovo mislim sa "Padom", serijom koja će ljude naterati da se preispituju. Nije serija koja daje odgovore i koja govori "aha, ovo je bilo ovako ili onako". Ne, ovoo je serija koja postavlja pitanja, a ti kao gledalac treba da tumačiš i da to prati neki tvoj unutrašnji proces, kao i proces Ivana Maslaća, i da ti kroz sebe nekako istražuješ. Meni su to nadragocenije stvari u glumi, kada publiku nešto pomeri i kada je nešto potakne na neki dalji proces koji se nastavlja nakon završetka nekog projekta. Mislim da je to najveći kvalitet, najveća žar i iskra svetla u ovom poslu.
- Koja je po Vama poruka serije "Pad"?
To je baš lična stvar, tako da ne bih mogla da delim. Za mene ima određenu poruku, a kažem kvalitet je taj da će za svakoga ova serija imati prema svom ličnom, unutrašnjem osećaju određenu poruku. Tako da definitivno, eto neke tenzije sa strane i neke okolnosti koje strašno utiču na pojedinca. Ne možemo da pobegneno od svega što se dešava i prosto i zvukovi, i informacije, i poruke, i ponašanje ljudi na ulicama... Kada bi svi počeli da beže u jednom trenutku, i ti bi krenuo da bežiš, jer bi mislio.... Prosto, psihologija mase i kolektivna neka slika je i slika individue, tako da mislim da je ovde ta okolnost u kojima se dešava naša serija jako važna da ispriča o tome da posle nekih takvih tenzija nemira mora da se desi neko pucanje, pad, eksplozija... Kao što nam se dešava i danas u ovom vremenu u kojem živimo. I to je sve opet ciklično i sve se to ponavlja, mi zaboravimo, i onda se opet podsetimo, i onda se desi neka velika eksplozija, pa se onda svi malo smirimo... U svakom slučaju, treba da budemo obazrivi i da se trudimo da zadržimo neki mir u sebi samima za početak, pošto moramo krenuti od sebe, pa onda da prenosimo na druge.
- Koji su Vaši planovi u daljoj karijeri, i u glumi i u muzici?
Za sada nemam nikakve planove. Sada sam završila snimanje serije "Frust" u Sarajevu, koja je takođe koprodukcija Firefly-a. Danis Tanović je reditelj. To sam završila 28. decembra. Imala sam puno projekata protekle godine, tako da sam odlučila da uzmem sebi malo neko vreme, da se napunim nekim novim sadržajem i da malo živim neki normalan život, van filmskih setova i planiranja za snimanja muzičkih spotova i muzike. Pa ću da se nakupim nekim sadržajem, i kad se nakupim, onda ću da ga ponudim.
(Telegraf.rs)