Kad politiku staviš ispred dobre priče: Serija "The Witcher: Blood Origin" je primer šta ne valja u Holivudu

Šta mislite o seriji "The Witcher: Blood Origin"? Javite nam u anketi ili komentarima

Godina 2022. bila je veoma, veoma loša za verne fanove franšize "The Witcher". Nakon što smo dobili dve vrlo problematične sezone Netflix-ove serije (čiji scenaristi očigledno mrze izvorni materijal), Henri Kavil (jedina dobra stvar u "Vešcu") odlučio je da spusti svoj mač, ne mogavši više da gleda kako pisci čereče lor. A onda je fanovima poslednji udarac zadat 25. decembra - u vidu mini-serije "The Witcher: Blood Origin", čija je radnja smeštena 1.000 godina pre događaja u "Vešcu", a koja nema ni trunke smisla.

A ni trunke uzbuđenja. Scenaristi "Blood Origin" baš su se potrudili da gledaoci osećaju ili neviđenu dosadu ili transfer blama, toliko da nam u prvih pet minuta serije Mini Drajver (kineska Galadrijel iz "Družine prstena") ispriča sve šta će se dogoditi u naredne četiri epizode.

Preporučujemo

Daje sve od sebe Mini da ovu priču o sedam ratnika koji se bore protiv moćnog carstva, dolasku ljudi i čudovišta na svet i nastanku prvog vešca proda kao epsku, ali ona to prosto nije. I prosto nije u duhu "Vešca".

"Blood Origin" na RottenTomato ima svega 35 odsto prolaznosti kod kritičara i samo 12 odsto podrške publike.

- Jedna od najgorih serija na Netflix-u. Kao da je dete napisalo priču, a uložilo nula truda. Dijalog je loš, ponekad nepotreban i popunjen psovkama. Nijedan lik nije simpatičan.

- Definitivno najgora serija koju sam gledao ove godine. Prazna je, ubrzana, pokušava da mnogo toga stavi u samo četiri epizode, puna je klišea, a nema logike ni smisla. Likovi nemaju dubine, deus ex machina deluje potpuno tupavo. Neću gledati ništa više što ovi scenaristi dodirnu. "Veštac" će proći bolje ako se kloni Netfliksa i ovih pisaca, i ovog užasnog prikvela koji je testament njihove nesposobnosti.

- Ovo je uvreda za rad Andžeja Sapkovskog, toliko puna "politike identiteta" da bi me lako ubedili da je ovo zapravo satira modernog pripovedanja - samo su neki od komentara publike, retko ujedinjene u ovolikom nezadovoljstvu.

O čemu je reč?

Priča je smeštena 1.200 godina pre Geralta od Rivije, kada još nije bilo ljudi na svetu. Vilenjaci su dominanta vrsta, ali s obzirom da nisu besmrtni i nemaju nikakve moći ili jedinstvene sposobnosti, u suštini su identični ljudima, tako da, šta god...

Saznajemo i da je svet je podeljen na tri vilenjačka kraljetvstva koja su u ratu već 1.000 godina! A ovo je nekako ujedno i "zlatno vilenjačko doba". Suvišno je reći da ceo milenijum rata nijedna ekonomija ni reproduktivni procesi ne bi mogli da izdrže...

"Radnja" počinje kada jedno od tri kraljevstva ponudi da sklopi mir između tri frakcije, a njegov vladar da oženi sestru drugog vladara ne bi li se učvrstio pakt. Ali, ova princeza je "jak ženski lik" i ne želi da bude samo nečija supruga. Kako bi postigla mir i ujedinila kraljevstva, ona poništava mirovne pregovore (???), pokreće ustanak i ubija sve druge članove kraljevskih porodica.

Običan svet je zbog toga baš srećan, a gledalac baš uplašen jer kad je zaplet serije toliko detinjast na početku, teško da će u nastavku biti bolji.

I nije.

Jer "snažan ženski lik" nije na čelu ove zavere, već konce u rukama drži mračni čarobnjak, koga igra niko drugi no Leni Henri. Glumac koga smo upravo gledali u drugoj užasnoj adaptaciji voljenih romana "Gospodar Prstenova: Prstenovi moći" kao Sadoka Berouza, a prethodno ga čuli i u "Sendmenu".

Bejlor Lenija Henrija želi otvori portale u druge dimenzije kako bi ih osvojio, što takođe nema nikakvog smisla jer gospodari vojskom koja je upravo izašla iz 1000-godišnjeg rata.

Poenta je da će na njemu stati na put "snažan tamnoputi ženski lik", koja je inače bila jedan od najopasnijih ratnika ikad (jer što da ne), ali je odlučila da napusti ratovanje i postane - putujuća pevačica. U prvih nekoliko minuta na ekranu ona je uspela da spase mladu krčmaricu od "toksičnog belog muškarca", hendikepira dva njegova druga i dobije strastvene ovacije od etnički raznovrsne publike.

"Snažan tamnoputi ženski lik" onda naleti na "glupog belog muškarca" i da (uprkos tome što je on duplo veći od nje) prebije i njega.

Nakon što završe u zatvoru, vrlo zgodno naleću na članove svojih porodica i nju plaćene ubice napadaju jedan po jedan (jer tako ubijanje funckioniše), "snažna tamnoputa žena" i "glupi beli muškarac" postaju drugari, pa se ujedine sa još jednom glupim belim muškarcem, i još jednom snažnom junakinjom druge boje kože, i još jednom snažnom junakinjom koja je pride mala osoba i tako dalje sve dok ne oforme vrlo raznovrsnu grupu koja će da spase univerzum.

Da jedino što govori u prilog njihovoj družini jeste to što svako od njih odgovara na neki zahtev politike identiteta kao da su svesni i glumci, te ponekad deluju posramljeno dok izgovaraju replike koje je, po svemu sudeći, napisalo dete koje voli da psuje.

Radnja je toliko dosadna i ubrzana u isto vreme da se postavlja pitanje kome je ova serija uopšte bila namenjena? I jedini odgovor je - modernoj, američkoj, liberalnoj publici koja samo želi da predstavnike svih marginalizovanih grupa vidi na istom mestu.

I to je sasvim OK, ako se serija odvija u velikom gradu i 21. veku ("Good Trouble", na primer), ali kada publiku prvi put upoznaješ sa novim svetom o kome ne zna ništa, kako bi se snašla u nepoznatoj geografiji upravo je korisno da imaš jasne rasne i kulturološke podele. U epskoj i naučnoj fantastici je s razlogom tako. U "Blood Origin" bi pom0glo makar i da u jednom kraljevstvu likovi govore irskim akcentom, a u drugom britanskim, ali umesto toga u selu od 50 ljudi stanovnici imaju pet različitih naglasaka. Stoga je teško povezati u kome se delu kontinenta određen lik trenutno nalazi.

Da će serija biti propast moglo se pretpostaviti i pre nego što je objavljena. Reklame su glasile "10 razloga da pogledate 'Blood Origin': videćete malu osobu, junakinju koja koristi znakovni jezik, dva muškarca kako se ljube"...

I sve smo to videli (i ništa to nije frapantno i revolucionarno), i sve je to sasvim u redu. Ali nije u redu to što nismo videli i kvalitetan zaplet, i vernost izvornom materijalu. 

Serija je "ekser u kovčegu" ekranizacije ove franšize, ako se to tako i može nazvati. Netflix je uzeo svet koji je stvorio Andžej Sapkovski, a koji su na svoj način razradile igrice, i od jedinstvenog univerzuma napravio nešto toliko generičko, bledo i nezanimljivo. Kompanija je angažovala pisce koji nikada nisu ni nameravali da slede i ispituju lor (snažno oslonjen na slovensku mitologiju), a jedino u čemu su bili uspešni jeste da čak i Henrija Kavila, koji iskreno voli "The Witcher", isteraju sa projekta posle treće sezone.

A isteraće i fanove koji su, za razliku od Holivuda, odavno se zaljubili i u "The Witcher", i u "The Wheel of Time", "Lord of the Rings", "Willow" i druge fantastične svetove, a koje više ne mogu da razlikuju jedne od drugih jer svi se prave na isti kalup.

Šta mislite o seriji "The Witcher: Blood Origin"? Javite nam u anketi ili komentarima.

(Telegraf.rs)