"Neophodna je neka vrsta utehe": Gordan Kičić o drugoj sezoni seriji "Mama i tata se igraju rata"

Tokom 60 dana snimanja prošle godine ekipa je imala i bolesti usled pandemije, zamenjivani su ljudi, ali nisu prekidali sa radom nijednom

Autor serije "Mama i tata se igraju rata" Gordan Kičić je u emisiji Tanjug Reflektor govorio o svom glumačkom, rediteljskom i scenarističkom radu na drugoj sezoni.

"Druga sezona ili album je uvek najteži, jer treba ostati u izvornom obliku za koji si se odredio prvom sezonom", istakao je Kičić.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, u drugoj sezoni serije nisu hteli da odemo na neku desetu stranu, što je uvek opcija, nego da ostanu "verodostojni intimnoj, iskrenoj, duhovitoj priči" o ljudima u četrdesetim u susretu sa mogućim arhetipskim situacijama.

I druga sezona se bavi Veljkom Radisavljevićem, a Kičić ističe da je hteo da njegov lik bude glumac zato što je "iz te prespektive mogao da iskreno pristupi junaku i otvorila se lepeza drugih likova".

Druga sezona je pravljena tako da ima veze sa savremenim čovekom i da oplemene gledaoce, istakao je Kičić.

"Neophodna je neka vrsta utehe, sadržaja koji ima veze sa vama, da vam kažu da se to dešava mnogim ljudima, da im je i gore nego vama. I da se osećate dobro. Ovo je 'fil gud' serija, uprkos tragičnim situacijama koje se dešavaju likovima. Osećaj je dobar kada gledaš", naveo je Kičić.

Istakavši da su imali sreću sa glumcima u prvoj sezoni, koji su razumeli u čemu učestvuju, Kičić je dodao da su u potpunosti učestvovali i u drugoj, kao vrlo inteligentni i talentovani ljudi, i srećan je "što su na pravi način skapirali" seriju.

Za Kičića glavni posao je bilo pisanje i osmišljavanje scenarija - "vreme kojie odvojite sa piscima, sa jasnom idejom onoga što želimo da kažemo, a sve ostalo je egzekucija, radost i veselje".

Sa Gvozdenom Đurićem i Markom Manojlovićem je proveo godinu pišući scenario, prolazeći kroz "razne faze, bilo raznih alternativnih sezona, a na kraju je pronađen "ključ kojim počinje druga sezona i otvorilo se sve".

U rediteljskom poslu Mina Đukić je pored Manojlovića i Kičića "super skapirala šta treba da radi", a tu je bio i montažer Dejan Urošević kao "neobično važan saradnik uključen i u pisanje i proveravanje".

Tokom 60 dana snimanja prošle godine ekipa je imala i bolesti usled pandemije, zamenjivani su ljudi, ali nisu prekidali sa radom nijednom.

"Imali smo Bogdana FIlipoviča od dva i po, tri godine. Zanimljivo snimanje jer je dete. Morali smo dosta stvari da prilagođavamo uprkos probama i pripremi. Živ je proces. To je putovanje", istakao je Kičić.

U drugoj sezoni Veljko je doživeo svetski uspeh, zaradio je pare i sada ie "fora što ga to ne ispunjava i stalno traga za tim šta je važno u životu?"

"To pitanje kada kreneš sebi da postavljaš je prava stvar, jer si shvatio da nemaš odgovor. Niti ćeš ga ikad imati. Pokušavaš da svojim delovanjem i ljudima oko sebe pokušaš da odgovoriš šta je važnije", naveo je Kičić.

Prema njegovim rečima, čitava druga sezona je o tome kako napraviti balans između poslovnog i privatnog, u doba kada ljudi nemaju vremena za sebe i svoju decu.

Kičić je primetio da kao glumac koji režira ima prednost jer zna kako glumci razmišljaju i šta im je važno, a nekom drugom reditelju to možda nekad nije važno.

"Bio sam sa jedne i druge strane, i pisao sam. Sveobuhvatni osećaj je da tačno znam šta radim. Otvorile su mi se razne prespektive i mogu da iskomuniciram sa ljudima šta hoću, a da su svi zadovoljni", ocenio je Kičić.

(Telegraf.rs/Tanjug)