Održana tribina o Žanu-Liku Godaru: "Bez njega ne bi bilo savremene kinematografije"

"Film se deli na period pre i posle Godara", smatra pozorišni, filmski i TV reditelj Gorčin Stojanović

Tribina pod nazivom “Žan Lik Godar ili Mali vojnik svetskog filma” održana je u Mts Dvorani u okviru pratećeg programa 28. Festivala autorskog filma.

Na tribini su govorili filmski teoretičar Miroljub Stojanović, reditelj Gorčin Stojanović i dramaturg Ivan Velisavljević.

Preporučujemo

Sva trojica sagovornika slozzili su se sa konstatacijom da je od pojave Godara film potpuno drugacciji, i da nikada nije bio isti, jer je legendarni francuski sineasta uveo revoluciju u sedmu umetnost.

Miroljub Stojanović je primetio da od smrti Godara 13. septembra nije toliko puno pisano o njemu, koliko je očekivao, te da o takvom gorostasu režije nikad nije dosta pisanja.

On je rekao da je veliki umetnik bio privlačan autor na planetarnom nivou iako sa razliccitim ideologijama u bogatoj filmografiji, koga mnogi pamte po ranijim hit filmovima kao "Do poslednjeg daha" ili "Ludi Pjero".

"Postojao je jedan grafit koji kaže "To nema fabulu, to je Godar". Ali naravno, nije bass tako, njegovi filmovi imaju radnju, mogu da se prepriccaju, ali zahteva se posvećena gledaočeva pazznja. Sigurno da bez Godara ne bi bilo savremene kinematografije. Film se deli na period pre i posle Godara", smatra pozorišni, filmski i TV reditelj Gorčin Stojanović.

On je ocenio da je toliko bila velika i snazzna aura da se od te "godarovsstine" visse nije video ni sam Godar.

"Opet, bio je takav autor da se kod njega osecha ravnodušnost ili oduševljenje kad gledate filmove. Vi budete "Godarovac", i onda se osećate izdanim u nekim novim fazama njegovog stvaralaštva. Uglavnom, stalno imate protivrečna osećanja, i ljudi onda malo odustanu od Godara, pa mu se kasnije vrate", mišljenja je Gorccin Stojanović, sa čim se složio Ivan Velisavljević.

"Istina, Godar je imao te faze kao kada i slikari menjaju svoju kreativnost, i imaju plavu fazu i slično. Godar je imao zapaženu i uspešnu fazu Novog talasa. On je uspevao da razrussi tu veliku zabludu oko filma i pokazao da ne mora da se pridržava filmske gramatike. Po tom principu su drugi želeli da ga prate, i mnogi reditelji su se pozivali na to da im je Godar uzor, iako njihovi filmovi nemaju veze sa tim", analizirao je Velisavljević.

Nakon tribine u istoj sali je prikazan film “Zbogom jeziku 3D” (2014) u režiji Žan-Lik Godara, koji potpisuje scenario i montažu.

U tom ostvarenju od 70 minuta, udata žena upoznaje slobodnog čoveka, dolazi do ljubavi, svađe, tuče. Godišnja doba se smenjuju, ccovek i žena se ponovo sreću, a bivši muž sve ruši. Onda počinje drugi film: isti kao i prvi, ali ne do kraja, završava se lajanjem pasa i plačem bebe.

Uključio se dalje Gorčin Stojanović i uporedio francuskog rezzisera sa velikim piscima koji su uccinili prevrat u svetskoj knjizzevnosti - Franc Kafka, Marsel Prust, Dzzejms Dzzojs, Robert Muzil.

"Ono šta su ta četiri prevratnika uradila u knjizzevnosti, to je Godar postigao za film. Najvazznije za film ssto postoji je ono što je Godar sa lakoćom rešavao, a to su odgovori na samo dva pitanja - šta će biti u kadru i gde che da stoji kamera?", istakao je Gorčin i naveo da je u pozorištu Godaru najbliži bio nemaccki dramski pisac Bertolt Breht, a kod nas pozorissni reditelj Ljubiša Ristić.

Žan-Lik Godar (1930- 2022), francusko- švajcarski filmski reditelj, scenarista i filmski kritičar, jedan je od začetnika i najznačajnijih predstavnika francuskog Novog talasa, i jedan od najuticajnijih filmskih autora posleratnog perioda. Neki od njegovih blistavih filmova su: “Do poslednjeg daha” (1960), “Živeti svoj život” (1962), “Prezir” (1963), “Neobična banda” (1964), “Alfavil” (1965), “Ludi Pjero” (1965), “Muški rod, ženski rod” (1966), “Vikend” (1967), "Kineskinja" (1967), "Mali vojnik" (1963).

Proslavio je glumce kao ssto su Žan Pol Belmondo, Ana Karina, Mišel Pikoli, Brižit Bardo, igrao je kod njega i američki glumac Džek Palans, kao i šansonjer Iv Montan sa Džejn Fondom u ostvarenju "Sve je u redu" (1972).

Mili Turajlić uručeno francusko odlikovanje

Filmskoj autorki Mili Turajlić je uručeni francuski Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza na svečanosti u ambasadi Francuske.

Pred brojnim zvanicama otpravnik poslova ambasade Fatih Akčal uručio je Turajlić Orden koji francusko Ministarstvo kulture dodeljuje ličnostima koje su se istakle stvaralaštvom u umetnosti ili književnosti i doprineli francuskoj i svetskoj umetničkoj i kulturnoj baštini.

Turajlić je u obraćanju rekla da je tokom usavršavanja u Francuskoj shvatila da se tamo "dokumentarni filmovi smatraju filmom, a kinematografija umetnošću", te da je to zemlja u kojoj želi da izgradi karijeru filmskog umetnika.

Turajlić je dodala da traga za poetikom sećanja i jezikom kojim želi da govori o istoriji, a da je Francuska "primer društva koje je radilo i nastavlja da radi na otvaranju dijaloga o najkomplikovanijim i najcrnjijim poglavljima istorije, često kroz dokumentarni film".

Prema njenim rečima, postoji "još mnogo toga o čemu kinematografija treba da govori u svetu koji klizi ka zabrinjavajućoj budućnosti, dok pokušava da pobegne od neobrađene prošlosti".

"Postoji mnogo toga što mi kao društvo možemo da naučimo o ovom teškom i nepopularnom radu, u ovom gestu suočavanja sa neprijatnim istinama i o neophodnosti da sebe pogledamo u oči i u tome prepoznamo neke najružnije verzije našeg društva", ocenila je autorka.

Tokom svečanosti, Akčal je istakao da je Turajlić "velika umetnica i filmska stvarateljka", koja kao osoba slobodnog duha, humanista i angažovana umetnica radi na izgradnji mostova između kultura u svetu, a posebno Srbije i Francuske.

Akčal je podsetio da je Turajlić, između ostalog, snimila dokumentarne filmove "Sinema komunisto"(2011) i francusko-srpsku koprodukciju "Druga strana svega" (2017).

"Ako talenat treba da bude priznat, onda veliki talenat treba slaviti", istakao je Akčal.

Francuski diplomata je podsetio da su se danas okupili i povodom 7. izdanja Francusko-srpskih susreta, koji su organizovani u partnerstvu sa Festivalom autorskog filma.

"Na institucionalnom planu srećan sam što je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković formalno zamolila za ekspertizu francuskog Nacionalnog saveta za kinematografiju. Pismo o namerama između dve zemlje biće uskoro potpisano povodom saradnje na uspostavljanju velikog Filmskog centra u Srbiji", rekao je Akčal.

(Telegraf.rs/Tanjug)