Đorđe Kadijević snima nastavak "Leptirice": Zvaće se "Kletva", a korona je sastavni deo prokletstva

Kadijević kaže da novi film nije rimejk u punom smislu

Proslavljeni reditelj Đorđe Kadijević snima nastavak legendarnog filma "Leptirica" iz 1973. godine koji je on režirao i napisao prema pripovetci Milovana Glišića.

Kadijević kaže da novi film nije rimejk u punom smislu reči i da je njegova osnovna ideja da smo mi, a ne samo mi, već jedan širi planetarni prostor u znaku velikog prokletstva, koje nas prati, a "naročito nas na nesrećnom Balkanu tokom čitave istorije".

Preporučujemo

Film se, kako dodaje zove "Kletva" i sugeriše osećanje da su neka prokletstva bačena na nas od boga ili sudbine otkad znamo za sebe. "I i ta lebdeća strahota kletve transponuje se u urbani ambijent i to u doba korone", otkriva Kadijević za N1.

- Korona je sastavni deo tog proklestva, a tematika ide mnogo šire od toga i govori o jednoj pojavi koja je planetarna, nije smao lokalna, da nismo mi samo prokleti već i širi prostor ovog sveta - rekao je Kadijević u Novom danu.

On je otkrio da snimanje filma treba da počne oko Nove godine i da će biti rađen u koprodukciji Filmskih novosti i jedne filmske kuće iz Zagreba.

Sećanje na "Leptiricu" – kada su majke dovodile prestravljenu decu kod glumice

Kadijević se prisetio i vremena u kom je emitovana „Leptirica“ i ispričao da su se tokom premijernog emitovanja filma događale stvari na granici komičnog.

- Da li verujete da su majke dovodile decu u stan pokojne Mirjane Nikolić koja je igrala glavnu ulogu da dođu da je pipnu i vide da nije veštica, da je glumica i da je dobra u stvari - seća se Kadijević.

Kaže i da se onda podelila štampa, da su „Večernje novosti napadale jedan takav rigidan način zastrašivanja auditorijuma, a da je sa druge strane bilo i odbrane u štampi sa tezom da film nema za cilj da zastraši, već da kroz fiktivni strah vrši relaksaciju.

Tu je, prema njegovim rečima, bila polemika i na nivou prosvete, pošto su profesori upućivali decu da gledaju filma da bi dopunili sazanja o srpskoj literaturi 19. veka zbog Milovana Glišića koji je autor priče.

- Kada su videli šta je na ekranu, grdno su se pokajali i protestovali su ozbiljno da je u pitanju obmana televizijskog auditorijuma koji je nepsreman dočekao tako nešto nepoznato u kinematografiji - kaže.

Otkriva i da do tog filma nikada ne bi došlo da su se stvari normalno razvijale.

- Ja sam doživeo i preživeo Drugi svetski rat i moja glavna i osnovna tema bila su ratni filmovi, ali za razliku od drugih uvaženih kolega ja sam se specijalizovao za tematiku kontrarevolucije – pravio sam filmove u kojim nema nijednog partizana, pokazivao sam da i sa one strane borbene linije ima drame, ima ljudi, ima dobra i zla - naveo je Kadijević.

To se, dodaje, budnoj ideološkoj dežurnoj svesti nije svidelo i tako je upao u tabor crnog talasa protiv kog se digla grdna povika u ono vreme na nivou gradskog i republičkog komiteta partije.

- Shvatio sam da će me zadesiti ono što i moje uvažene pokojne kolege Sašu Petrovića, Žiku Pavlovića i Dušana Makavejeva i da više nikada neću dobiti film i onda sam napravio jednu okuku i otišao onda televiziju i tamo sam doživeo drukčiji prijem. Na uredničkim mestima bili su obrazovani ljudi koji su me jedva dočekali, voleli moje fimove i nisu imali predrasuda - kaže slavni reditelj.

Budući da je, kako ističe, znao da ako nastavi sa temom koja „miriše na crni talas“ ništa nije uradio, rešio je da promeni žanr.

- Rekao sam sebi – snimao si realnost, sad ćeš snimati bajke - kaže Kadijević.

(Telegraf.rs/N1)