Film "Vera" donosi priču o ratu i strasti: Petar Zekavica igra nemačkog oficira i detalje otkriva za Telegraf
Glumac nam je otkrio kako je naučio nemački i da li mu je uloga u ostvarenju "Trag divljači" pomogla u filmu "Vera"
Dugoočekivani film "Vera" reditelja Nedeljka Kovačića imaće svoju beogradsku premijeru u bioskopu Cineplexx u tržnom centru "Galerija", a pored Jovane Stojiljković, koja igra lik Vere Pešić, četvorostruke špijunke iz vremena Drugog svetskog rata, u ovom ostvarenju jednu glavnih uloga igra i Petar Zekavica.
On je na perfektan način odlučio nacističkog oficira Karla Krausa, a glumac je u razgovoru za Telegraf.rs govorio o svom liku. Takođe, Petar se dotakao i saradnje sa Jovanom Stojiljković i Nikolom Kojom, te nam je otkrio kako se pripremao za svoju ulogu.
- Kako ste se spremali za ulogu Karla Krausa? Da li ste nešto posebno istraživali, pošto je u pitanju pravi, istorijski lik?
Nisam, nažalost. Kao što ste čuli od gospodina Svetka (Kovača), mi malo znamo o njemu (Karlu Krausu), osim tih dokumenata koji su ostali upravo od Nemaca. Ovaj projekat je trebalo da se snima pre korone, onda se desio kovid, pa smo zaustavili projekat, čekali smo dve godine. I taj materijal, scenario je bio kod mene dve godine, ja sam to s vremena na vreme čitao u nadi da ću jednog dana igrati tu ulogu, pošto je bilo nejasno da li će se desiti ili ne. Već sam bio odabrao neku ulogu i u onom trenutku mi je bilo jako krivo da se to nije desilo. Sada kada sam video materijal (film), stvarno sam oduševljen i srećan, ali nisam pravio neku biografsku pripremu. Pokušao sam da napravim jednog malog-velikog Getsbija, iz sve što ide uz to, kokteli, emocije, strasti...
- Pošto u filmu govorite puno nemački, je l' ste sada naučili taj jezik ili ste ranije učili?
Nemački sam učio na fakultetu dobre dve godine. Nešto je izvetrilo, nešto je ostalo. S vremena na vreme tumačim nemačke likove, a imali smo i divnu gospođu koja nam je pomagala na terenu.
- Kako uopšte gledate na Vaš lik?
Ja nemam problema da opravdam u ovom kontekstu odluke tih ljudi. Prvo, vreme je bilo takvo i ipak govorimo o Svetskom ratu. Nama je teško da uporedimo i čak ono što se dešava je nedovoljno da bi mi proživeli to što su prošli naši preci i generacije tih ljudi tada, od 1938. pa do 1945/46. godine. Ne možemo da pojmimo, nismo prošli kroz tako nešto u punom smislu te reči, tako da ja nemam problem sa tim. On je bio vojnik, oficir, major šeste službe, što bi bilo potpukovnik u regularnoj vojsci i on je imao jasan zadatak, bio je nacionalista, mislim da je bio jako pametan i eto kažu da je preživeo (Drugi svetski rat). To me ne čudi, jer je on shvatio kuda sve ovo vodi. Samo slep i lud čovek nije uvideo da će pred kraj 1943. godine (Nemci) izgubiti taj rat, i verovatno je bežao negde u Južnu Ameriku, da bi se kasnije vratio posle svega u svoju rodnu Nemačku, gde je i umro.
- Igrali ste i u filmu "Trag divljači" (pripadnika slovenačke UDBE). Koliko Vam je ta uloga pomogla za film "Vera"?
Da, pretpostavljam da to pitate zbog Sovrela, mog lika iz "Traga divljači" koji je radio za službu, samo što govorimo o jugoslovenskoj UDBI. Pa nisam pravio neke paralele između njih dvojice, zaista. Sovrel je s jedne strane prostiji lik, odnosno nismo imali vremena, jer film nije bio o nemu, pa da ga "razradimo". Ovde, Karl Kraus je pokazan sa više strana. On je zaista završio hemiju i radio u pres birou, i u saobraćajnom birou, i na kraju krajeva, ono što mislim da je najvažnije, mislim da je bio zanimljiv čovek, ako ga je takva jedna devojka kao Vera Pešić volela i bila s njim, i predala se njemu... Imali smo veliki kasting, jako težak i dug, dok se nismo ukomponovali ko će biti ko. Režiser je pokušao da napravi jedan američki fah i mislim da je to uspeo. Bez neke lažne skromnosti, mislim da smo zaista "štimali".
- Kakva Vam je bila saradnja sa Jovanom Stojiljković, koja igra Veru Pešić?
Fenomenalna. Uglavnom, kao što ste videli u filmu, moje sve scene su maltene sa njom, sa Jovanom, odnosno Verom Pešić. Lako, ali to govori o njenom profesionalizmu i govori kao čoveku. Ona je neverovatan čovek, sa velikim srcem. Ima empatiju, oseti partnera, što je velika retkost. Imao sam veliku sreću da smo mi bili zajedno, da je ona bila moj partner i da je sve bilo jako lepo.
- Takođe, imali ste scene sa Nikolom Kojom (glumi lik Tase Dinića). Da li se možete prisetite neke situacije sa snimanja?
Imali smo tri snimajuća dana zajedno, pred doček Nove godine već u okupiranom Beogradu, tako da ona scena gde sedimo u automobilu i on pita: "Gde je Vera?", a on kaže: "Ne znam ni ja." To je jedan neverovatan čovek. Naravno, to je heroj iz mog detinjstva i onda je njega prvenstveno doživljavam kao neku fantaziju, maštu. Uvek je teško prebroditi taj trenutak. Nikola ima neverovatnu harizmu i lakoću. On uz jako mali detalj pomene svog heroja i napravi ga kompletnim. I moja ćer(k)a... Biće u seriji, ona je bila njegova pratilja na dočeku Nove godine , i to mi je bilo lepo, važno.
- Koji su Vaši sledeći projekti?
Videćete me u filmu Radeta Ćosića. Mogu reći, to mi jedna od najomiljenijih uloga u poslednjih deset godina i glumim jednog korumpiranog gradonačelnika. Film se zove "Ko živ, ko mrtav". To je njegovo režisersko ostvarenje gde on tumači glavnu mušku ulogu, ali uloga tog gradonačelnika mi je neverovatna, draga... Glumački, naravno, da ne nalazimo neko opravdanje za sve šta je uradio. To baš priželjkujem sa velikom radošću. Izlazi u februaru sledeće godine.
- Koju ulogu biste voleli da igrate, koju priželjkujete?
Pa ja priželjkujem ulogu u nekoj komediji. Ovako je teško zaključiti iz ovoga što ste videli (Petrova uloga u filmu "Vera"), ja smatram sebe jako komičnim čovekom apriori, kome leži komedija. Jako sam malo imao tih prilika u životu zbog nekog kalupa u koji sam možda upao nesvesno.
Pogledajte trejler za film "Vera":
(Telegraf.rs)