Andrej Šepetkovski o filmu "Ala je lep ovaj svet": Istina se najbolje kazuje kroz humor

Film nepretnecioznog humora koji vas navodi da se opustite i zapitate kada vas je neko zadnji put voleo

Jastučiće od stiropora na kojima su sedeli stavili su iznad glave, a oni pripremljeniji otvorili su kišobrane nasred Letnje pozornice "Danilo Bata Stojković". Publika je bila spremna da pokisne do gole kože, ali da nastavi da se smeje i pritom sazna da li će trapavi anđeo Ljubiša uspeti da spoji Batu, neafirmisanog i isfrustriranog filmskog reditelja, sa Unom, poznatom TV voditeljkom i površnom mega-zvezdom (naposletku, Ljubiši je pre 500 godina u Veroni zamalo nešto slično uspelo)...

Već je na premijeri u Vrnjačkoj banji ovog avgusta bilo jasno da će film "Ala je lep ovaj svet" biti hit uz koji će se gledaoci smejati iskreno i od srca, ali i pamtiti replike.

Preporučujemo

Prognoze su se ostvarile, jer ulaznice za beogradsku premiejru rasprodate su za nekoliko sati, a u naredna tri dana ostvarenje u režiji Filipa Čolovića je odgledalo preko 10.000 ljudi. Otada su sale pune. Reakcije su iznenadile i Andreja Šepetkovskog, koji je i scenarista, i jedan od glumaca ovog filma.

- Utisci nakon premijere bili su iznenađujući, ne samo zbog burnih reakcija, već mi je mnogo iskrenih ljudi reklo da im se zaista dopao film, te da je publika, nakon brojnih naslova koji se bave nasiljem i kriminalom i preovladavaju u domaćoj kinematografiji, jedva dočekala da pogleda ovako nešto i da se opusti - kazao je Andrej Šepetkovski za Telegraf.rs.

• Da će film biti voljen nekako je mogla da ukaže i sama press projekcija na kojoj su se novinari toliko smejali, a "Ala je lep ovaj svet" je ponekad prilično oštar prema našoj profesiji. I ne samo njoj. Čini mi se da je on ujedno i neka duhovita kritika površnosti u obavljanju svakog posla i kakve to posledice takav pristup može da ostavi.

- Tako je, ta profesija je izabrana pre svega zbog svoje atraktivnosti jer nam je često pred očima, čim upalimo ekrane. A možda i zbog besmisla popularnosti po sebi, što svakako ne znači da su svi novinari besmisleno popularni, naprotiv. Cela ova novinarska atmosfera koju karakteriše traganje za senzacionalizmom i jurenje samo većeg rejtinga i gledanosti i šera, traje već godinama i dovela je do samo veće izvitoperenosti u prenosu informacija. Ali opet ponavljam - nije bitno da li je to ta profesija ili neka druga, već duh vremena. Ipak, kao što smo videli, nade ima. Naša glavna junakinja doživi metamorfozu zahvaljujući ljubavi i jednom umetničkom delu koje je urađeno iz ljubavi.

- Ovo je uvertira u seriju koja će se drugačije zvati ("Šetnja s lavom") i biće potpuno drugačijeg žanra, sa drugim likovima i drugačijim krajem. Ako je ovo bila romantična komedija, ovo će biti ozbiljna komedija situacije.

• Da li to znači da će biti malo više orijentisana na kritiku društva u kome "čistačica ima informatiku na fakultetu", a moćnici su "neraznošljivi".

- (smeh) Uopšte to nije kritika trenutnog stanja, nije s tom namerom pisano. Već je jednostavno opisivan život, a neminovno je da vidimo mnoge nepravilnosti u ovom, kao i u svakom društvu. Nije posao ljudi koji se bave našom umetnošću da kritikuju po svaku cenu, već da ukažu na neke anomalije. Samo što smo mi to radili na jedan pitak način koji će svakog da zasmeje i možda transformiše, a nikog da povredi.

• Kada ste prepoznali u sebi dar za pisanje komedije?

- Uvek sam više voleo da glumim u komedijama, ako su dobro napisane. Ova komedija je stara 15 godina i nastala je kao pozorišni komad. Mislim da se istina najbolje kazuje kroz humor i najlakše dopre do ljudi. I ljudi kroz humor najlakše mogu da usvoje istinu. Sve, ipak, zavisi od toga kakav je humor i kome se šta sviđa. Oduvek sam bio sklon i gledanju i igranju komedija, tako da je ovo valjda neki logičan sled. I ovo što trenutno pišem, scenario za seriju i film koji tek treba da se realizuju, sve je u tom duhu.

• Kako je tekao proces od predstave do serije, a onda nenadano i filma? Šta ste naučili i o svojoj profesiji za to vreme?

- Prvo je napisana pozorišna drama koja je na nekim prestižnim festivalima dobro prolazila. Onda sam pre pet godina seo i napisao seriju. Bio je to pomalo sulud poduhvat, kad nemate ni producente, ni izgleda da bi vaša zamisao mogla da se realizuje. Ljudi iz pozorišta su znali da pišem, ali iz filmskog sveta nisu. Pisanje serije je ogroman posao koji zahteva trud, energiju i vreme, ali znao sam da to moram da uradim. Napisao sam svih 10 epizoda i nudio ih producentima, ali bez obzira na jako pozitivne kritike, niko se nije javljao sve do sada, tj. dok se producentkinje Aneta Ivanović i Saška Filipović nisu svim srcem založile za ovaj projekat.

- Tokom procesa rada na seriji i filmu sam otkrio i video kako funkcioniše sam proces njihovog nastanka, koliko tu ima iznenađenja, prepreka, neočekivanih stvari,  promena više sile i u hodu, neizvenosti... Zaista, svako ko napravi bilo šta na filmskom platu ili male ekrane, makar to i ne bilo dobro, zaslužuje pohvalu, jer ni reditelju, ni producentima nije nimalo lako. Možda je čak i najlakše glumcima.

• Tokom Vaših snimajućih dana, jesu li se u Vama "borili" glumac, kolega i scenarista? Da li ste u svojoj glavi možda zamislili neke stvari drugačije u odnosu na ono što je konačan produkt?

- Nisam se, osim kad sam igrao svoje scene, pojavljivao na setu, baš da ne bih dosađivao nikome. Poznata je stvar da scenaristi nikad nisu zadovoljni onim što reditelj ili čak glumci urade ili kako je nešto postavljeno. To je normalno. Sreća je što Filip Čolović i ja zajedno radimo jako dugo. On je imao svoju viziju, ja svoju, da sam ja sedeo u rediteljskoj stolici, možda bismo dobili neku treću verziju... Samo sam molio da ne menjaju mnogo tekst i hvala svima što su to poštovali. Neke scene su ispale zbog nemogućnosti da se snime. Žao mi je, više zbog kontinuiteta priče, nego zbog dobrih fazona. Jer svi ti dobri fazoni su besmisleni ako nisu u funkciji pričanja priče.

- Normalna je stvar da scenarista strepi da li će sve ispasti kako je on ili ona zamislio u svojoj glavi, a to se nikada ne desi.

• Na uniformi koju Bata nosi je broj 1984, jedan od zatvorenika ima tetovažu leptira, tu je stih iz "Kose", ljubljenje prstena, pa čak i ona jedna jedina scena iz "Metamorfoza" koja podseća pomalo i na "It" i na "Šindlerovu listu"... Jeste li Vi ili Filip Čolović pravili neke male omaže filmovima koje volite...?

- Samo je to moglo da se napravi od prvobitne ideje i to mi je ostala najveća žal i za film, i za seriju. Bata, prisećajući se filmskih klasika, opstaje u zatvoru. Trebalo je da se on u opasnim situacijama priseća inserata iz filmskih klasika - scena tuširanja je inspirisana "Alkatrazom", dolaska u zatvor "Bekstvom iz Šošenka", biće tu i jedna po uzori na "Belo usijanje" i tako dalje. On se priseća i zahvaljujući tome što je vrhunski filmski znalac, prepoznaje te situacije.

- Međutim, ubacivanje inserata iz tih filmova bi bilo toliko skupo da bi samo od tog novca mogla da se napravi nova serija. Kompanije koje drže autorska prava traže ogromne svote novca, tako da ni tri sekunde nije moglo da se ubaci. Ali sve se vrti oko filma, a Bata, prizivajući klasike, igra uloge jakih momaka dok se na kraju i sam ne pretvori u zver.

- Ovaj tekst je pre pet godina naišao na dobre kritike, a tek se sada ostvario. Tako da su se priča ovog filma i serije nekako poklopile sa pričom o njima - nešto što se prepozna kao kvalitet u bilo kom poslu, ne garantuje da će napraviti proboj. Mnoge vredne stvari su uvek ostajale malo sakrivene, tako da nije to ništa čudno.

• Jeste li gledali seriju, hoćemo li biti jednako oduševljeni filmom, tim pre što će se značajno razlikovati?

- Svi kažu da serija "kida", ali ja sam toliko u tome da ne mogu da budem objektivan i da gledam očima gledalaca. Mislim da će biti uspešna na osnovu reakcija drugih ljudi - zaključio je Andrej Šepetkovski.

(Telegraf.rs)