Entoni Hopkins glumi heroja koji je nalik na Dianu Budisavljević spasao veliki broj dece tokom rata

Poznati glumac igraće ser Nikolasa Vintona, prozvanog "britanski Šindler"

Ser Entoni Hopkins (84) je u utorak prvi put primećen na snimanju nove drame o holokaustu "Jedan život" u Pineru.

Poznati glumac igraće ser Nikolasa Vintona, prozvanog "britanski Šindler" jer je spasao 669 dece u Čehoslovačkoj od nacista 1939. tokom Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Za taj dan se "transformisao" u Nikolasa dok je oblačio braon kaput, bež košulju i pantalone dok je snimao scene.

Entoni, koji želi da novim filmom istakne izbegličku krizu u Ukrajini, upotpunio je izgled braon kožnim rukavicama, kravatom i naočarima, piše Daily Mail.

Mogao se videti kako šeta oko Pinera, koji je za dan pretvoren u 1988. godinu, zajedno sa glumicom Lenom Olin.

"Jedan život", koji snima BBC Films zajedno sa kompanijom See-Saw Films, ponovo će stvoriti nezaboravne scene kada je Ester Rancen ponovo spojila Nikolasa sa nekim od izbeglica čije je živote spasao u scenama suza tokom emisije ​​"To je život" iz 1988. godine.

Nikolas nije znao da publiku čine deca ili unuci ljudi koje je on spasao, a koji su uglavnom bila jevrejska deca.

Glumac Džoni Flin, koji je igrao Dejvida Bouvija u "Zvezdanoj prašini", igraće mlađeg Vintona, koji je 1938. imao 29 godina.

U međuvremenu, Helena Bonam Karter će igrati Vintonovu majku Babi Vinton, koja je bila nemačko-jevrejskog porekla, ali se sa suprugom nastanila u severozapadnom Londonu.

Ono što je Nikolas Vinton bio u Britaniji, to je u Jugoslaviji bila Diana Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata takođe spasila mnogu decu od smrti i koncentracionih logora.

Ko je bio Nikolas Vinton?

Prozvan "britanskim Šindlerom" zbog svojih herojskih napora, ser Nikolas Vinton je gotovo sam spasao više od 650 dece od smrti u nacističkim koncentracionim logorima.

Boreći se sa birokratijom, Vinton je organizovao vozove za prevoz dece iz Praga, koji su okupirali nacisti, u Britaniju.

Potom je pola veka ćutao o svojim podvizima - tajna njegovih nesebičnih napora je bila neotkrivena sve do 1988. godine kada je supruga Grete na tavanu pronašla staru aktovku u kojoj se nalazio spomenar i u njemu spiskovi dece, imena njihovih roditelja i porodica. koji im je dao dom.

Rođen u Londonu 1909. od roditelja nemačkog jevrejskog porekla, Vinton je odgajan kao hrišćanin.

Bio je 29-godišnji službenik na Londonskoj berzi kada ga je prijatelj kontaktirao i rekao mu da otkaže skijaški odmor koji su planirali krajem 1938. i da umesto toga otputuje u Čehoslovačku.

Užasnut tretmanom Jevreja pod nacističkom okupacijom, krenuo je u organizovanje osam evakuacija ugrožene dece u vozu češkog Kindertransporta.

Oglasio se u novinama za hraniteljske domove, organizovao boravišne dozvole od imigracione kancelarije u Velikoj Britaniji i ubedio Nemce da puste decu.

Preko Britanskog komiteta za izbeglice iz Čehoslovačke (BCRC) radio je danonoćno kako bi pronašao britanske porodice spremne da ulože tada veliku sumu od 50 funti i pristanu da brinu o deci do 17. godine.

U mesecima pre izbijanja Drugog svetskog rata, osam vozova je prevozilo decu kroz Nemačku u Britaniju.

Sve u svemu, Vinton je izvukao 669 dece.

Sir Nikolas je najviše žalio što je poslednji voz od 250 dece, koji je trebalo da krene početkom septembra 1939. godine, sprečen da krene kada je napadnuta Poljska. Veruje se da su svi poginuli zajedno sa 1,1 milion čeških Jevreja u Aušvicu.

Iako je mnogo više dece spaseno iz Berlina i Beča, Vinton je radio gotovo sam.

Nikolas, koji je bio berzanski posrednik kada je stigao u Prag u decembru 1938. godine, planirao je da ode na skijanje u Švajcarsku, ali je promenio planove kada je čuo za izbegličku krizu u Čehoslovačkoj koju su okupirali nacisti.

U narednih devet meseci organizovao je osam vozova koji su prevozili decu iz Čehoslovačke na sigurno u Britaniju.

Godine 2003. Nikolas je dobio nagradu Ponos Britanije za životno delo i tokom života je prikupio više od milion funti.

Primajući nagradu, Nikolas je ponizno rekao: "Da biste izvršili dobro delo, morate imati priliku – a ja sam, na sreću, bio."

Preminuo je 2015. godine u 106. godini.

(Telegraf.rs)